Akcija!

Svami Rama: IZBOR DUHOVNOG PUTA

590.00 din. 470.00 din.

     Ova kniga je vodič koji opisuje sve glavne duhovne Staze  koji vode prosvetljenju. Iako su putevi različiti, odredište je jedno. Svako ljudsko biće ima jedinstveni kvalitet, a svaki tragalac nadaren je nečim posebnim i izuzetnim. Nakon što ostvari taj poseban kvalitet čovek može da prati put i ne gubi vreme i energiju na razgledanje izloga duhovnih nivoa i moći i kupovinu na tržištu duhovnosti. Knjiga je podeljena na sedam glavnih poglavlja. Prvi deo priprema studenta za izbor puta, a zatim se opisuju glavni putevi yoge: jnana, bhakti, raja, karma, laya yoga ali i različite metode buđenja kundalinija, uključujući i tantru. Postavši svesni prirodnih sklonosti i talenta, možemo izabrati i praktikovati Put koji je najpogodniji i najprilagođeniji sopstvenim sklonostima i situaciji. Svako je jedinstven na svoj poseban način, a “put do Bogorealizacije svakoga od nas je predodređen, jer je Bogorealizacija u kosmosu toliko retka da se ništa ne prepušta slučaju”.

Obim: 170 str, Format: A5, Cena sa popustom: 470 din.

Opis

Sadržaj i ODLOMAK IZ KNJIGE SVAMI RAME “IZBOR DUHOVNOG PUTA” objavljene nedavno u našem izdanju.

UVOD
PREDGOVOR
I. PRIPREMA ZA IZBOR PUTA
Građani dva sveta
Fizičko telo – odeća našeg “Ja”
Razum – najveći prijatelj i neprijatelj Susret s onim što je unutra
Metodi unutrašnjeg proučavanja
Četiri glavne strane svesti
Postati unutrašnji stanovnik
Odluka o putu
Uživanje u stvarima iz sveta
Učiti o spoznavanju samoga sebe
Putevi joge

II. DžNANA JOGA – Put znanja i intelekta
Spoznaj sebe
Unutrašnje funkcije
Spoljno znanje i znanje iza
Glavna životna pitanja
Neposredno i posredno znanje

III. BAKTI JOGA – Put ljubavi i predanosti
Izvori osećaja: četiri primitivna izvora Sedam struja osećaja
Pozitivno izražavanje emocija
Izvor pozitivnih emocija
Nesebičnost i samopredaja
Stepeni postignuća
Pravi bakti

IV. KARMA JOGA – Put delovanja i nesebičnog služenja 107
Obavljati dužnosti s ljubavlju 114
Dužnost prema sebi i drugima 117
Stvari iz sveta ne pripadaju nikome 119
Mudri predaju plodove 121
Ostvarivanje unutrašnje snage i savršenstva 122
Ljubav znači davanje 125
Ciklus reinkarnacije 127
Jedinstvo u različitosti 129
Tri univerzalna kvaliteta 130
Vežbanje sreće u razumu, delovanju i govoru 132

V. RADŽA JOGA – Put discipline i meditacije 139
Jame 143
Nijame 147
Asane 153
Pranajama 157
Pratjahara, meditacija i koncentracija 160
Samadi 165

VI. LAJA JOGA – Put stapanja 171
VII. KUNDALINI JOGA – Put prvobitne sile 181

Budenje kundalini hata jogom 183
Primjena sušumne 189
Drugi metode primene pranajame 190
Kevala kumbaka 193
Budenje praktikovanjem anahata nade 197
Mantra joga 199
Buđenje kundalini tantra jogom 201
Čakre 203
Tri škole filozofije tantre 208
Kaula škola 209
Misra škola 212
Samaja škola 213
Šri vidja 214

PRIPREMA ZA IZBOR DUHOVNOG PUTA

Da bi shvatio i izabrao put prosvetljenja, čovek treba da u potpunosti razume filozofske i psihološke temelje na kojima su razni putevi zasnovani, jer bez tog osnovnog znanja nije moguće shvatiti te puteve u njihovom ispravnom međuodnosu. Da bi čovek zaista postao sposoban da izabere sebi svojstven put, mora razumeti unutrašnju i spoljnu arhitekturu života, i onda sam doneti odluku hoće li praktikovati filozofiju koju je izabrao. Filozofija nije samo tek puko mozganje povezano samo sa misaonim svetom, niti je jednostavno izražavanje društvenih ili religijskih merila. Čovek treba da izgradi svoju filozofiju kao što gradi veliku kuću, jer u njoj posle treba živeti. Postoji bezbroj knjiga o filozofiji, ali one ne zadovoljavaju unutrašnje traženje pošto ne pružaju konkretne praktične metode.
U izgrađivanju praktične filozofije života, prvo što čovek treba da nauči je razumevanje prirode spoljnog sveta, sveta koji je podvrgnut čulnim opažanjima, sveta materije, oblika i naziva; onoga što zaokuplja čovekov razum i troši njegovu energiju. Spoljno je znanje vrlo bitno – znanje o stvarima iz sveta, i predstavlja velik oblik znanja. No takvo je znanje delimično i nepotpuno, i tek je polovina Istine, dakle, ne čitava Istina. Kada počnemo da istražujemo život i njegove probleme postajemo introspektivni, shvatamo da nam je razum ugušen i da ne vidi dovoljno jasno da bi mogao razlučiti i ispravno odlučiti u odgovarajuće vreme. Spoljni nam svet ne daje ispravne činjenice, jer sve se vrlo brzo kreće i stalno se menja. Želimo da doživimo i spoznamo konačnu stvarnost, ali sve se toliko brzo kreće i stalno menja, preoblikujući forme, a time i svojstvo. I razum je, takođe, pod uticajem poistovećivanja sa stvarima iz sveta. Zbog toga nije sposoban da vidi stvari onakvima kakve jesu. Nedostaje bistrine uma. Ukoliko um nije centriran, rasplinut je. Tako neuredan, nekontrolisan i neuvežban um nije sposoban da shvati konačnu stvarnost.
Svaka stvar na svetu ima svoj značaj i važnost. One imaju određeno značenje, ali ne zadovoljavaju u potpunosti zbog svojih stalno menjajućih obrazaca; podložne su propadanju, uništenju i smrti. Danas nam nešto razveseli osećaje i postajemo srećni na trenutak, misleći da smo postigli nešto veliko. Ali nakon nekog vremena ta se stvar menja – menja se njen kvalitet i forma, i ponovo smo razočarani. Ljudsko biće živi u svetu koji je podložan propadanju, ali je ipak vezano za stalnu promenu stvari u svetu. Zbog toga je uvijek nesigurno i uplašeno. Neki su ljudi opsednuti hranom, neki spavanjem, neki polnošću, neki samoodržanjem. Uočavamo da je na ovaj ili onaj način svako nečim opsednut, te da nikada nije slobodan. I takozvani užici povezani su sa strahom koji počinje da preovlađuje i kontroliše život.
Ljudi se boje da preispituju svoje strahove. Ali svoje strahove treba valjano preispitati, da bi se otkrilo kolika je njihova vrednost. Veći deo strahova je nestvaran, zasnovan na imaginaciji, i retko kada se ispituje. Da bismo upoznali strahove ne treba da se vraćamo u prošlost. Njih je lako analizirati. Treba da naučimo pažljivo posmatrati svoje strahove, izbeći da im postanemo žrtva i ne jačati ih razmišljajući o njima. Nije nam od velike koristi živeti u svetu koji je ispunjen strahovima. Kako u bilo čemu uživati ako moramo živeti sa strahom? Čovek se boji da bi mogao izgubiti ono što ima, ili da neće dobiti ono želi imati. Strah zaista vodi u stanje jada i bola.
Za stremitelja je vrlo važno da oko sebe izgradi svet u koji neće postaviti prepreke svom samorazvoju. Spoljni svet postaje prepreka, i on stalno zbunjuje razum. Nije moguće živeti bez stvari iz spoljnoga sveta, ali one imaju svoje granice. Moderan način mišljenja po kojem je vrlo teško biti duhovan a istovremeno obavljati svoje dužnosti nije tačan. Bitan je unutrašnji stav, i on odlučuje. Kada su Maharši Ramanu pitali za definiciju greha, on je rekao: „Greh je ono što utiče na unutrašnji um.” Ako um nije pogođen određenom mišlju ili delom, greh tada nije počinjen. No ako čiji um postaje žrtva negativnosti i pasivnosti, stvarajući pritom osećaj krivice, greh je počinjen. Ukoliko čovek nije jak iznutra, ako je na njega lako uticati, nikada neće biti srećan. Potrebno je biti jak i usklađen unutra pre nego što se deluje i govori. Unutrašnja je snaga vrlo važna.

Recenzije

Još nema recenzija.

Budite prvi koji će napisati recenziju “Svami Rama: IZBOR DUHOVNOG PUTA”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

«
Share This