ĆUDLJIVOST SAVRŠENIH UČITELJA – IGRA SA KREACIJOM

(Rumi, Hafiz, Tukaram, Kabir, Sai Baba iz Širdija, Upasni Maharadž…)

Savršeni Učitelj je osoba koja se nakon Bogo-ostvarenja svešću vratila u fizičko telo i čulni svet i ima istovremenu svest Boga sa atributima Beskrajnog Znanja, Blaženstva i Moći, svih nivoa Mentalnog i Suptilnog sveta i celokupnog materijalnog Svemira. Avršeni Učitelji upravljaju svime što se dešava u celokupnoj Kreaciji, svim galaksijama svemira i svim što se dešava na našoj planeti. Uvek postoji u svakom trenutku 5 Savršenih Učitelja u fizičkom telu, koji se smenjuju na našoj planeti, kao vrhovnog vođstva celokupne spiritualne Hijerarhije, a jedan od 5 Savršenih  je uvek Poglavar cele Hijerarhije.

Ovaj kratki uvod je bio neophodan da biste shvatili ćudljivost i često neshvatljive postupke Savršenih Bića. Dok Avatar kao Bog u ljudskom obliku zaista ima ograničenja ljudskog bića i tela, mora da jede, spava i podložan je bolestima, Savršeni Učitelji su prevazišli sva ograničenja ne samo ljudskog tela i materije nego i cele Kreacije i GLUME da su ljudi radi duhovnog Oslobođenja nas koji smo i dalje samo obična ljudska bića, ograničena karmom u materiji. Beskrajna Moć i Energija kojom raspolažu u svakom trenutku im čini bespotrebnim hranu, san i sve ostalo što nas ograničava.

Duhovni Put svakoga od nas zavisi od lične karme i često je, posebno u poslednjim stadijumima pre Bogo-otvarenja, ispunjen ekstremima u poslednjim naporima da se oslobodimo ostataka sanskara – impresija uma. Zato često sveci i Učitelji liče na ludake, posebno masti, Bogo-opijeni, koji su zbog ogromne Ljubavi prema Bogu izgubili svaki dodir svešću sa čulnim svetom i ponašaju se spolja kao božanski ludaci. Meher Baba je posebnu fazu svog univerzalnog rada za čovečanstvo posvetio radom sa mastima, I to baš za vreme Drugog svetskog rata, jer su masti bili kanali kroz koje je  sam Baba upravljao ratom.

Sai Baba iz Širdija je bio ghouse tip Savršenog Učitelja, što znači da je noću dok je radio na unutrašnjim nivoima Univerzuma, svoje delove tela, glavu, trup i udove razdvajao i razbacao u razne delove prostorije u kojoj mu se nalazilo telo. Ta priča je poznata jer je jedne noći jedan od njegovih učenika slučajno upao u prostoriju dok su mu udovi bili razbacani po ćoškovima i jedva preživeo taj upad zbog ogromne energije koju spušta Učitelj dok je na nivoima.

Sam Meher Baba je objasnio da kada bi trunka onoga što je u Savršenom Učitelju procurelo ispod njegove kože, ceo naš svet i sve ostale svetove bi uhvatila panika. Svaki Savršeni Učitelj (mogu biti i muškarci i žene) poseduje Beskrajnu Moć da uništi ili stvori ceo Univerzum.

Sai Baba iz Širdija je imao ritual da kada je glumio da mora da prazni creva i odazove se “zovu prirode”, pratila ga je cela procesija i svita muzičara. Dok je “praznio creva” zapravo je izdavao naredbe svojim agentima na višim nivoima. Upravljao je celim Prvim svetskim ratom i odbacio je fizičko telo 1918, odmah po završetku rata. Viđali su ga u periodu Prvog svetskog rata da maše rukama po vazduhu, čime je upravljao sa viših ravni onim što se dešavalo u ratu.

Uzvikivao je “Allah Malik hai!” – “Bog je Učitelj!” i uzimao sav novac od svih koji su mu dolazili u posetu – mnogima nije ostavljao ništa u džepovima, tako da bi se mnogi jedva vraćali kućama. Na taj način im je oduzimao i sanskare (impresije uma koje čine karmu svakog od nas) i duhovno ih čistio. Sav novac bi zatim uveče delio svima oko sebe.

Pušio je chillum (lulu) i delio je svima koji su ga voleli, bliskim učenicima. Svako veče su organizovali kavali program (sufi pesme) i on je za to vreme često “hrkao”. Posmatrajući te sve Njegove čudne” navike”, teško da bi neko zaključio da je On bio Savršeni Učitelj (Sadguru), najviši duhovni status koji ljudsko biće može da dosegne. Ali bio je izuzetan među Savršenima, i kako kaže Meher Baba, imao je najmoćnije oči koje je ikada video!

Hazrat Babađan, Upasni Maharadž, Tađudin Baba, Narajan Maharadž i Sai Baba iz Širdija su bili 5 Savršenih Učitelja krajem XIX i početkom XX veka koji su spustili u fizičko telo Avatara našeg doba Meher Babu. Svaki od njih je imao svoje ćudljivosti.

Svetica koja je “doživela” 130 godina u telu i godinama provela ispod jednog Nim drveta u centru Pune, gde je poljubila u čelo Mervana Iranija, koji je tada imao 18 godina, time mu uklonivši veo sa kojim se svaki Avatar uvek rađa – Mervan je tada postao Meher Baba i doživeo Blaženstvo, jedan od tri aspekta Boga. Prethodna inkarnacija joj je bila Rabija od Basre, takođe svetica, iz sedmog veka.

Babađan se nije kupala mnogo godina. Sedela je i spavala na otvorenoj ulici bez zaklona, izlažući se monsunima i svim godišnjim dobima centralne Indije. Odlazila je na spavanje u 3.30 noću i “ustajala” sat kasnije u 4.30, čim bi se čajdžinice otvorile. “Spavala” je samo sat vremena dnevno.

Upasni Maharadž je bio spolja često “preke naravi”. Kamenom je jako pogodio Meher Babu u predelu trećeg oka, time ga probudivši iz višegodišnjeg transa u koji je upao poljupcem Babađan – na isto mesto na čelu – i time mu takođe probudio aspekt božanskog Znanja.

Tađudin Baba je dozvolio da ga zatvore u mentalnu bolnicu tokom mnogih godina. U njoj je verovatno imao mir za svoj duhovni rad na unutrašnjim nivoima, a možda je i obrazovao krug od svojih 12+2 učenika među “ludacima”.

Narajan Maharadž, kako mu ime kaže, je glumio maharadžu, sa palatom, okružen raskoši. Često se dešavalo u prošlosti da su Savršeni Učitelji glumili kraljeve, krijući se iza vela spoljašnjih dužnosti prema podanicima, loveći tako retke napredne duše da im budu učenici. Mnogo od tih priča su zabeležene u tradicionalnim indijskim Džataka pričama. Sadguru uvek radi skriven od javnosti i nikada ne otkriva svoju pravu duhovnu prirodu i status. Nikada ne otkriva tajne duhovne Staze, ali može dati svakome Bogo-ostvarenje u sekundi. Najčešće jedan Savršeni daje Bogo-ostvarenje drugom Savršenom kada je ovaj spreman da ga primi.

Hafiz je služio svog (Savršenog) Učitelja 40 dugih godina,”slamajući glavu” na njegovim stopalima. Na kraju se požalio svom Učitelju da mu je umrla i cela porodica i da je i on sam vrlo star. I dobio je Bogo-ostvarenje, polovinu svojih pesama napisavši nakon toga. Ali Učitelj će učeniku dati Bogo-ostvarenje onda kada mu očisti sve sanskare iz uma, ne ranije, makar to bilo i u osamdesetoj godini života učenika. Koja godina više, koji život više, kada smo živeli milionima puta to više nije od važnosti, posebno ako nam je večnost iza ugla… a to znači kada sretnemo Savršenog Učitelja.

Mevlana Rumi, pored Hafiza najslavniji duhovni pesnik današnjice i osnivač Reda vrtećih derviša, je bio toliko inteligentan da je imao više mozga nego svi današnji religiozni učenjaci zajedno! Kao učenjak napisao je mnogo knjiga o duhovnosti. Jednog dana, Šams-e-Tabriz, Savršeni Učitelj toga doba, kada ga je prvi put sreo u Konji (današnja istočna Turska), pobacao je neke Rumijeve knjige u najbliži bunar. Rumi, koji je voleo da drži javna predavanja, kao i ljudi oko njega, su bili besni. Šams je izvukao knjige ponovo iz bunara i svi su videli da su knjige suve! Malo čudo da uveri Rumija u svoj duhovni status. Rumi, videvši ovo, shvatio je da knjige nisu ništa u poređenju sa Znanjem Savršenog Učitelja, tako da je bacio sve svoje knjige u bunar i sledio Šemsa, koji mu je na kraju podario Jedinstvo sa Bogom.

Šems je voleo sa Rumijem da igra svoju omiljenu društvenu igru. Rumi bi obično izgubio igru. Time bi mu Šams oduzimao, čistio impresije uma, dok ništa nije ostalo u tom đubrištu koje iz mnogih života svi mi vučemo kao breme, najčešće nesvesno. Posle godina sa Šemsom, jednoga dana igrajući igru, Rumi je kao i obično izgubio i uzviknuo: “Alas! Opet sam izgubio!”

Šems reče: “Ne, ovoga puta si pobedio!”. Istoga trenutka, Rumi je primio Bogo-ostvarenje od Šemsa.

Franja Asiški je bio jedini Savršeni Učitelj na zapadu, u Evropi. Za njega je Meher Baba rekao da je toliko voleo Isusa da ako toliko budemo voleli Njega, Meher Babu, ne samo da ćemo ga Ostvariti (postati Jedno sa Bogom), nego ćemo mu pričiniti i veliko zadovoljstvo.

Franja je imao poseban odnos sa životinjama. Svirao bi im svoje božanske melodije u šumama Italije i ptice bi mu sletale na ramena, a divlje životinje prilazile da opčinjene slušaju. Danas zbog toga mnoga prihvatilišta za napuštene životinje nose njegovo ime.

Završiću sa meni omiljenim Tukaramom, Savršenim Učiteljem iz 17. veka u oblasti centralne Indije, nedaleko od Pune, velikim Ljubavnikom Boga. Pevao je i plesao neprekidno svoje pesme Bogu, poput Mirabai, koja je plesala i pevela Krišni, zbog unutrašnje ekstaze zanemarujući spoljašnje dužnosti. Ptice su mu sletale na rame i instrumente, životinje su ga volele i on njih, baš kao Franja Asiški, i dolazile uvek da ga slušaju dok svira Bogu.

Jednog dana Tukaram je razdragano rekao svojim najbližim učenicima: “Bog je postao ljubomoran na ljubav Zemlje za mene i On se pita da li bih mogao da se odmorim od toga da budem tako umiljat.” Tukaram je tada obavestio svoju ženu da će Bog poslati po njega taksi sutradan i da li ona želi da pođe sa njim. Ona je odbila: “Ko će brinuti o našim predivnim kravama osim mene?”

Sledećeg dana Tukaram je pozvao nekoliko najbližih učenika da pešače deo puta ka brdima i pećinama Bandare pored Pune, gde je najčešće obitavao. Na pola puta se zaustavio, uzeo ih za ruke, pogledao duboko u njihove oči sa izuzetnom Ljubavlju, nežno poljubio svaku osobu, zatim nastavio putem sam i nikada ga niko više nije video.

Živite za dan kada ćete, posle nekoliko života u duhovnom postu, osami, meditacijama i molitvama, sresti Savršenog Učitelja, pokloniti mu se, predavši mu ceo život u Njegove ruke i postati prašina na Njegovim svetim stopalima. Kada ćete biti spremni da date život za Boga, posle hiljada života straćenih radi svetovnih težnji.

Jer mi smo manje od prašine u odnosu na beskrajnost Božijeg Okeana.

U dobu u kome živimo Okean nam nikada nije bio bliži.

Iskoristite šansu.