JASTREB

Provevši duže vreme s Borhesom u Buenos Airesu, gradu koji sam po sebi lavirint, gradu koji svetli, Borhesov italijanski izdavač je došao na ideju o Vavilonskoj biblioteci, antologiji fantastične književnosti u desetak knjiga, koju bi izabrao, uredio i uvodom propratio veliki argentinski pisac – jer se ideja beskrajne Vavilonske biblioteke nalazi u samoj srži Borhesove poetike.

Mnoga iznenađenja čekaju čitaoca: od plemenitih istočnih izvora ranije neprevođenih, do već slavnih, ponovo otkrivenih imena, sa njihovim manje poznatim delima, „ponovo izmišljenih“ hiljadama odraza u ogledalu Borhesovih pogleda.

Iz Borhesovog predgovora:

Najneospornija Kafkina vrlina je otkriće nepodnošljivih situacija. Dovoljno mu je tek neko­liko redaka da bi stvorio nezaboravnu sliku. Na primer: „Životinja istrgne bič iz ruku svoga gospodara i kažnjava se da bi se pre­tvorila u gospodara, a ne shvata da je to sa­mo privid stvoren jednim novim čvorom na biču.“ Ili: „U hram nagrnu leopardi i piju vino iz pehara; događaj se ponavlja; na kraju se može predvideti da će se dogoditi, pa je uključen u liturgiju hrama.“Razrada kod Kafke manje zadivljuje od mašte. U nje­govom delu se pojavljuje samo jedan tip čo­veka: Homo-domesticus — koliko Jevrej, to­liko i Nemac — koji čezne za svojim me­stom, makar sitnim, u bilo kakvom po­retku: u svemiru, u nekom ministarstvu, u ludnici ili tamnici. Zaplet i ambijent su bitni, ne razvoj radnje, ni psihološko poniranje. Zato njegove pripovetke imaju prednost nad romanima; zato imamo pravo da tvrdimo da nam ovaj izbor pripovedaka daje celovitu sliku tako jedinstvenog pisca.