Kraljice Natalije 44, Beograd - Radno vreme: Pon-Pet 10h-17h | Sub 10h-15h
DUHOVNO TUMAČENJE GOSPODARA PRSTENOVA
Tolkinovi junaci su veličanstvena oda najuzvišenijimi najdrevnijim ljudskim vrlinama – hrabrosti, časti, plemenitosti, požrtvovanju, prijateljstvu, Ljubavi – danas zaboravljnim pod pritiskom sveopšte jurnjave za novcem i sebičnosti. Tolkinovi predeli izazivaju u nama arhetipska sećanja na planetu kakvom smo davno hodali. Kada su vladali čarobnjaci, zmajevi, mitska bića, kada granice između svetova nisu bile tako čvrsti i neprobojne kao danas (ne još zadugo), kada su legende bile pred vašim očima. Kada je bilo lako dati život za bližnjeg, jer si znao da imaš još mnoge živote pred sobom u kojima ćeš dati živote za najbliže, na kraju i za Boga.
Gospodara prstenova sam prvi put pročitao sa 17 godina. Sećam se da sam toliko uronio u Tolkinov svet da su mi se posle čitanja priviđali vilenjaci u šarama zidova. Naravno, već tada sam znao da su to projekcije iz nesvesnog, ali me je to zabavljalo i fasciniralo koliko je taj engleski profesor uspevao da dotakne arhetipske nivoe naše duše. Znao sam od početka da je Tolkin u svojoj imaginaciji uspeo da dočara drevnu istoriju naše planete, ali dugo nisam uspeo da dokučim ovo što ću se truditi ovde da vam iz dubine srca prenesem i što bi trebalo da pročita svaki Tolkinov fan, jer je to priča o putovanju duše svakoga od nas. Neću izostaviti ni jedan detalj, pa ni okvir cele priče, kako sam došao do svih ovih uvida, da biste imali širu sliku okolnosti kako je nastao ovaj tekst.
Godine 1955. su objavljena prva izdanja možda i dve najveće priče našeg vremena, jedne činilo se čiste fantazije i bajke, „izmišljenog“ Tokinovog sveta u „Gospodaru prstenova“, koja će u narednim decenijama osvojiti svet i postati jedna od najprodavanijih knjiga svih vremena i druga, duhovna literatura, „Bog govori“, najbitnije delo Meher Babe, u kome je objasnio svrhu cele Kreacije , evolucije, reinkarnacije i involucije, duhovne Staze, knjiga koja će, siguran sam, prevazići u vremenima pred nama tiraž Biblije, najprodavanije knjige od svih u prethodnih 2000 godina. Da li je to što su obe knjige izašle iste godine bila prva Babina šala, putokaz kao onome što sledi. Meher Babi, utelovljenju Boga u našem vremenu, su njegovi najbliži učenici čitali mnoge knjige tokom šezdesetih godina prošlog veka, poslednje decenije njegovog telesnog života. Među njima, dva puta su mu pročitali celu trilogiju „Gospodara prstenova“, koju je On mnogo voleo i za koju je rekao da predstavlja parabolu duhovne Staze ka Bogu. Baba je uporedio Frodovo putovanje sa spiritualnom Stazom. Spojio je dva prednja prsta i gestikulirao: „To je kao na duhovnom putu. Sve stvari kroz koje prolazite su slične.“ (Mehera-Meher vol. 3, str. 399). Ništa dalje nije objašnjavao. To je bio verovatno i najbitniji putokaz. Ovaj članak će se podjednako odnositi i na knjigu i na filmove, jer je Piter Džekson nekoliko decenija kasnije napravio filmsku trilogiju u kojoj je uspeo da maestralno dočara duh Tolkinove knjige, i u detaljima i u celini, pre svega titansku borbu Froda sa samim sobom.
Da biste, bar većina vas koja nije čitala „Bog govori“, shvatili ono što hoću da vam prenesem, paralele najbitnijih dodirnih tačaka duhovne Staze i priče „Gospodara“, prepričaću najkraće moguće šta nam to tako bitno Baba razotkriva u knjizi „Bog govori“, i odmah će vam biti jasno zašto je to verovatno najbitija knjiga naše civilizacije u kojoj se po prvi put razotkriva ko smo, šta smo i šta radimo na ovoj svetoj planeti. Ovu sam priču, koja mnogima može da zvuči kao mit, legenda, ispričao usmeno desetinama puta mnogim ljudima, pa mi neće biti teško da to ponovim.
AVATAR
Nebrojenim Eonima u prošlosti Bog je bio bezoblični, beskrajni Okean koji nije bio svestan sopstvenog postojanja. Ničeg nije bilo sem njega. Imao je u sebi svoje 3 glavne osobine, Beskrajno Blaženstvo, Moć i Znanje, ali ih nije bio svestan, jer je spavao, baš kao Brama u hindu mitu. Sveta nije bilo, Arhanđeli i bezbrojni svetovi su bili samo zrnce zametka u kosmičkom jajetu. Prvi Poriv da Bog Spozna Samog Sebe iznedrio je pitanje “KO sam Ja?” Sićušno mreškanje u Okeanu, božanski Hir, je počelo i u tom prvom naboru, talasiću, odvojila se Prva Kap, Prva Duša koja je krenula na nezamislivo dugačko putovanje Spoznaje Sebe Same. Taj poriv Boga da spozna samog sebe stvorio je celu Kreaciju.
Na tom putu stvarali su se svetovi, Prva Duša je na mnogim planetama menjala oblike, bila je prvi kamen, prvi metal, prva biljka, prvi crv i insekt, prva riba, prva ptica, prva životinja i na kraju je postala Prvi Čovek. Na tom Putu rasla joj je svesnost o svojoj okolini, dok najzad u formi Čoveka nije dosegla potpunu samosvest, ali zaboravivši svoje božansko poreklo. Dugo joj se svidelo da se rađa kao čovek, nezamislivo puno vremena je učestvovala u toj zavodljivoj igri kosmičke iluzije, dok najzad nije istrošila sve želje koje su je vezivale za materiju i tada je konačno poželela da se vrati u Prapostojbinu, davno napušteni Okean. Nesvesni Poriv ju je vukao nazad ka Bogu. Nije imala duhovnog Učitelja jer je bila Prva. Sama je sebi bila Učitelj i krčila mukotrpno i sporo put kroz više nematerijalne Nivoe Univerzuma, zamke svoje podsvesti.
Konačno, prva kap je pronašla put do Okeana i ponovo se stopila sa njim, ovaj put Svesno, izgubivši svesnost svega osim Okeana, a kosmosom se prolomio krik radosti i ekstaze, koji i danas odjekuje i čuće se dok poslednje zvezde ne zgasnu, i u kome su izbledele sve patnje koje su dušu mučile na tom Putu.
To stapanje se prolomilo u tri reči: “Ja sam Bog!”. Pitanje sa početka postojanja je dobilo Odgovor. Reka je pronašla put do Okeana.
Duša se svesnošću vratila u ljudsko telo koje je nastanjivala, istovremeno zadržavši svest o Sebi kao Bogu i o Svemu što postoji, svim nebrojenim bićima i svetovima koje je stvorila u svojoj svetoj Potrazi i u toj jedinstvenoj svesnosti postala prvi Savršeni Učitelj na ovoj presvetoj planeti, izgubljenoj u nebrojenim galaksijama.
Ali ta Duša nije bila jedina. Bila je nestašno đavolsko Pile koje je Prvo promolilo nos ispod krila kosmičke Kvočke, ali za njenim primerom, kako to i danas čine i uvek će činiti svi mladunci željni saznanja sveta i samospoznaje, nahrupili su ostali Pilići. Za njom su pohrlila mirijada, nebrojene milijarde milijardi, beskrajno mnoštvo Kapi-Duša se odvojilo od Okeana, vođeno istim porivom – da spoznaju same sebe.
Kada je Prva Duša, Prvi Savršeni Učitelj, videla šta je učinila, osvrnuvši se posle svog dugačkog puta ka Savršenstvu, preplavilo ju je saosećanje i Samilost.
Ta Samilost stvorila je Avatara.
Svakih 700-1400 godina Bog se rađa u ljudskom telu na ovoj planeti da bi pomogao svima nama da pređemo isti put kojim pre ili kasnije svaki čovek mora da zakorači, kada se umori od zaludnih igara ovog sveta. Avatar se rađa na raznim krajevima planete (ali uvek u Aziji, koja je najbliža tački OM, jer se prva duša tamo Bogo-ostvarila) , među mnogim narodima, navlači na sebe razne fizičke odore, koje mi zovemo telo, i uzima razna imena.
Danas ga zovemo Drevni Jedan, jer se nebrojeno puta vraćao da nam ukaže na Stazu ka izvorištu svoje najdublje prirode, ali mi pamtimo samo nekoliko njegovih poslednjh Dolazaka, u likovima Zaratustre, Rame, Krišne, Bude, Muhameda, Isusa i danas u liku Meher Babe.
Bog postaje Čovek da bi Čovek shvatio da može da postane Bog – kao Ogledalo nas samih, koje u besmisao pretvara grčevitu borbu Ega za odvojenim postojanjem i kada reči Ja, Moje, Mene postaju samo zrnca prašine pod stopalima Učitelja, razvejane najvećom Silom Univerzuma – Ljubavlju, koja jedina može da nas vrati pod krilo kosmičke Kvočke, u toplo krilo Majke, nazad svom Domu.
Mit o Avataru, mit koji je Istina nad istinama svih vremena, provejava u dubinama naših srca, kao eho koji neprekidno šapuće zov u nama: “Dođite Svi k Meni!”
Ja sam ovde taj ogromni krug miliona inkarnacija, kroz milijarde godina evolucije svesti, kroz 7 carstava kamena, metala, biljaka, insekata, riba, ptica, životinja, zatim milioni inkarnacija u formi čoveka i involucije kroz 6 nematerijalnih suptilnih i mentalnih svetova, kao duhevne Staze ka Bogu, ispričao kao mit, ali je on naučnom preciznošću, uz puno detalja ispričan poput mantre u knjizi “Bog govori”. Najbitniji detalji su sledeći. U toku evolucije raste svesnost u bezbrojnim formama, ali kroz impresije (sanskare) u umu raste mehur koji nas odvaja u svesti od naše božanske prirode i porekla. Um je skup karme, impresija u čulnom svetu kroz biljne, životinjske i ljudske inkarnacije. U svakom trenutku nastaje 10 miliona impresija i kroz milione života i milijarde godina u nesvesnom umu se gomilaju, stvarajući u formi čoveka toliko breme i barijeru u nesvesnom da nam je jednostavno nemoguće i da dokučimo našu božansku prirodu. Kada dođe do zasićenja zemaljskim životom, razređuju se sanskare i duša kreće involucijom svesti kroz prvi suptilni nivo, doživljavajući suptilne moći kao iskušenja na Stazi. Navešću opet samo najzanimljivije primere. Na prvom nivou se javlja recimo vidovitost i dominira miris unutrašnjih čula, na drugom vizija (na drugom nivou borave naše duše između dve inkarnacije), na trećem nivou (sedištu 330 miliona anđela) možete da vaskrsavate mrtve životinje, a četvrti nivo je granica suptilnog sveta energije i mentalnog sveta uma iz koga naviru emocije i želje, nivo najveće moći i baratanja energijom, gde možete ne samo da vaskrsavate mrtve ljude (što je činio Isus i danas recimo Grabovoi u Rusiji) nego da čak uništite ili stvorite ceo Univerzum! Taj nivo se zove mračna noć duše, jer sa petog mentalnog nivoa vas zasipaju želje kao iskušenja da u sebične svrhe zloupotrebite moći četvrtog nivoa, i ako se desi da poklonik četvrtog nivoa podlegne iskušenjima i krene recimo da uništava sve oko sebe, dolazi do raspada svesti i pada na nivo kamena, i mora da ponovo prolazi ceo mukotrpni put evolucije od kamena do čoveka i reinkarnaciju do početka duhovne Staze. Takva kosmička tragedija, što ona zaista jeste jer je gubitak milijardi godina, a kosmos ne voli ništa da traći uzalud, se ektremno retko dešava, jer u slučaju zloupotrebe moći Savršeni Učitelji, koji uvek drže na duhovnom oku sve pa i poklonike 4. nivoa, priskaču i oduzimaju im moći. Ovo je sve neophodno da znate da biste shvatili duhovnu pozadinu na kojima se našao Frodo na svom putu ka Mordoru. Prvi tračak poređenja sa Tolkinovom pričom je već tu. Dakle, ako nasuprot zloupotrebi, poklonik 4. nivoa iskoristi ogromne moći za dobrobit drugih, preskače peti nivo i ide direktno na šesti, an kome Boga gleda direktno licem u lice. Poklonici petog nivoa inače mogu da upravljaju umovima svih ljudi na nižim nivoima i ako vam se nekada čini da vam neko nameće misli sad znate odakle to potiče, ako nije čak od Savršenih sa sedmog nivoa. Na šestom nivou je stanište 4 vrhovna Arhanđela, kao 4 najviša principa Univerzuma, od kojih je recimo Muhamed u Gabrijelu probudio Učitelja tako što ga je naveo da diktira Kuran.
Jedna od bitnijih mapa iz Meher Babine knjige Bog govori – Kreacija, Evolucija, Reinkarnacija, Involucija i Realizacija po Meher Babi
Jedino vas LJubav kao dar od Boga može prevesti preko praga šestog i sedmog nivoa.
Naš svemir je nastao pre oko 13-14 milijardi godina i tu se Baba slaže sa naučnicima. Prvi čovek, Adam, se pojavio na Zemlji pre 84 miliona godina i taj podatak se prilično poklapa sa new age knjigama koje govore o istoriji naše galaksije i zaboravljenoj istoriji Zemlje, gde se govori da smo došli sa Plejada pre oko 100 miliona godina. Svi smo prošli kao kapi razne stepenice evolucije (koja ima kao jedini cilj potpuni razvoj svesti) na različitim planetama ove i drugih galaksija. Nebrojeno je mnogo planeta na kojima su razvijena neka od carstava evolucije, biljke, ili životinjsko carstvo, ali samo na 18.000 planeta u celom svemiru, u svim galaksijama, postoje ljudska bića slična nama. Naučnici danas tragaju za takvim životom (odnosno bilo kakvim, makao kao bakterije), a odgovor je u toj malenoj knjizi od 300 stranica, Bog govori. 18000 planeta vam može delovati mnogo, ali to je zrnce od milijardi planeta u milijardama galaksija koliko sami naučnici tvrde da postoji. Sad dolazi najbitniji deo. Samo na našoj planeti je došlo do potpunog uravnoteženja uma i srca u ljudskom biću, ravnoteže koja je neophodni preduslov za duhovni put i spoznaju Boga svesno. Samo na planeti Zemlji ljudi imaju 50% uma i 50% srca, na još jednoj planeti koja je pripremna za inkarnaciju duša na Zemlji ljudi imaju 25% srca i 75% uma, dok na svim ostalim planetama, njih 18.000 ljudska bića imaju isključivo razvijen um i ni malo srca, emocija. Zato je tamo visoko razvijena nauka i tehnologija i upravo u ovom avatarskom periodu su se mnoge duše naučnika sa tih planeta inkarnirale na Zemlji i podstakle nagli razvoj nauke. Zbog te ravnoteže uma i srca je prva kap-duša sa početka priče i evolucije dosegla sama mukotrpno Boga, bez pomoći Učitelja jer je bila prva i postala prvi Savršeni Učitelj, duša koja je ne samo svesna celokupnog materijalnog svemira (čulnog sveta) i svih suptilnih i mentalnih 6 nivoa, kao i naravno Boga sedmog nivoa, nego i upravlja svim dešavanjima ne samo na Zemlji nego i u svim galaksijama i na svim nivoima. Pet Savršenih Učitelja u fizičkom telu uvek postoji na našoj planeti, upravlja svime što postoji i direktno spušta u fizičku inkarnaciju prvu dušu koja je doživela Bogorealizaciju i koja se radi samilosti ne samo za nas na Zemlji nego i za celu Kreaciju ponovo vraća svakih 700-1400 godina, bivajući Avatarom, Bogom u ljudskom telu.
Gledajući filmove više puta, iznova sam pokušao da dokučim šta predstavlja u duhovnom smislu centralni simbol Prstena. Znao sam da se Tolkin služio svim nordijskim mitologijama, tradicijama bajki u kojima je prsten takođe imao bitnu simboliku, ali mi je dugo srž izmicala. Krajem 2011. mi je, gledajući ponovo filmove i Frodove muke konačno sinulo: pa Prsten je UM! Kako ti ranije nije palo na pamet! Onda sam otkrio da su još nekoliko Babinih sledbenika u Americi otprilike u to vreme napisali slične tekstove poredeći ove dve knjige (bez ovog uvodnog dela iz „Bog govori“, jer su pisali za blogove posvećene Babi, gde su svi čitali tu knjigu) i tada sam odlučio da sednem i napišem ovo što čitate.
A sad sledi ono što ste čekali, da prođemo kroz epsko putovanje Froda i družine i u detaljima ga uporedimo sa duhovnom Stazom opisanom u „Bog govori“ Meher Babe. Svako od nas, i to ću ponoviti još koji put ako treba, mora pre ili kasnije da prođe taj teški duhovni put, uz lične varijacije, samo je pitanje da li u ovom ili nekom budućem životu. Možemo samo da odlažemo, kao što je Frodo odlagao dok god je mogao i dok ga Savršeni Učitelj Gandalf nije naterao da pođe na veličanstveni put duše. Jeste li razmišljali zašto je „Gospodar prstenova“ tako popularan u celom svetu, zašto je prodato preko 100 miliona knjiga i zašto ta magična priča ima takvu moć nad milionima ljudi? Zašto je vas tako opčinila? Ta duhovna pozadina nesvesno privlači ljude toj najpopularnijoj priči našeg vremena, kao epu našeg vremena. To je razlog tašto čitate ovaj tekst i zašto svi iznova i iznova gledamo filmove u kojima je Piter Džekson na začuđujuće uspešan način dočarao muke duhovnog tragaoca koji kroz nivoe nosi najveće breme – um, da bi ga uništio tamo gde je i nastao.
Tolkinove lične simbolične namere su bile nesvesne. On je otvoreno priznavao da su mu se mnogi karakteri i mesta spontano pojavljivali u mašti dok je pisao knjigu, iznenađujući i njega samog koliko i druge. Kada su Tolkinove simbolične namere bile svesne, poticale su iz hriščanske mistične tradicije i teologije, zasnovane na mističnim vizijama hrišćanskih svetaca raznih vremena, kroz njihovu unutrašnju stazu do mističkog sjedinjenja. Tolkin je išao tako daleko da je rekao da su hrišćanska značenja uključena tako duboko u samu priču da je svesno izabrao da izbegne bilo kakve direktne reference na Boga ili religiju. Sve duhovne tradicije se delom preklapaju i stapaju u jedno veliko planetarno Učenje. Sve Staze ka Bogu se stapaju u Jednu Stazu, jer Istina je uvek Jedna i jednostavna. Početak Staze je uvek različit, individualan i poseban za svakoga, jer svi krećemo iz različitih pravaca i „učenja“, ali se svi putevi i pravci slivaju u Jedan, kao reke u Okean. Meher Baba je rekao: „Ujediniću sve religije i kultove kao bisere na jednoj ogrlici.“
Baba je sam objasnio da duhovni tragalac pre nego krene subjektivnim unutrašnjim nivoima duhovne Staze do sjedinjenja sa Bogom, duša mora u sebi da dostigne savršenu ravnotežu uma i srca. To je proces koji zahteva bezbrojne reinkarnacije kao ljudskog bića, u kojima kroz iskustva različitih suprotnosti duša postepeno osvetljava svoje impresije uskladištene u umu. Svrha tih hiljada inkarnacija je da se pojedinačna duša oslobodi viška impresija kroz njihovo rastresanje i razređivanje, dok ne postanu istanjene i intelekt ne ustupi mesto srcu i osećanjima.
Baba daje tri stepena sazrevanja od uma ka srcu na putu reinkarnacija i priprema za duhovnu stazu, koje poredimo sa likovima iz Gospodara prstenova:
Ljudi sa potpuno razvijenim umom i bez srca, kao što je Saruman, vešt i moćan, ali čarobnjak bez srca.
Oni koji nastavljaju da imaju dominaciju uma, ostajući visoko racionalni i inteligentni, ali dostižu određeni razvoj srca i smanjuju diktatorstvo intelekta do nekog stepena, ali čije je srce još previše nezrelo da započne duhovnu stazu – primer su neki ljudi Gondora.
Oni koji su dostigli potpuni balans srca i uma, kao što su hobiti.
Saruman, ljudi Gondora i veseli hobiti
Baba objašnjava da kada je jednom dostignuta zrela ravnoteža uma i srca u nizu inkarnacija kao muškarca ili žene, duša je spremna za duhovnu stazu, da zakorači na unutrašnju potragu involucije. Traganje za unutrašnjom stazom je u Gospodaru prstenova opisana kroz priču o hobitu Frodu.
Koga predstavlja Frodo u ovoj priči o putovanju duše?
Frodo je osoba koje, nakon mnogo života, na kraju dostiže ravnotežu srca i uma neophodnu za zapčinjanje unutrašnje staze – i podstaknuta je od strane Savršenog Učitelja da započne pohod ili potragu za unutrašnjim ciljem: Bogom. Primetite u Gospodaru da su samo hobiti dostojni da budu „nosioci prstena“, što znači da zakorače na unutrašnju stazu involucije – hobiti koji imaju puno ljubavi jedni za druge i za ceo svet (primer kroz brigu Pipina i Merija za Froda), ali nisu preterano intelektualni, nemaju završene škole ili naučno učenjaštvo. Nosioci prstena u celoj priči su Bilbo, Frodo i (kratko vreme dok je Frodo u rukama Orka) Sem. Oni mogu lako biti uzeti kao primeri ljudi koji imaju razvijeno srce i umanjen um. Frodo je dosegao tu tačku i simbolički predstavlja aspiranta koji zakoračuje na spiritualno traganje, unutrašnje putovanje koje će poetski biti portretisano kroz određene spoljne događaje koje Frodo doživaljava tokom putovanja do Mordora.
Ponizni istinski duhovni tragaoci predstavljeni u hobitima, koji su kod Tolkina drevnija rasa od ljudi, stare duše, ne podležu kao ljudi iskušenjima i uživanjima vizija i moći unutrašnjih nivoa u kojima mogu da se zaglave, već prolaze glatko kroz suptilne nivoe. Golum je bio drevni hobit pre no što ga je izopačila moć prstena, tj uma.
Ta ravnoteža uma i srca i ogromna intuicija koju Frodo dobija iz te ravnoteže je predstavljena u dijalogu koji vode Frodo i Boromir na kraju Družine prstena:
Boromir: „Dopusti mi da ti pomognem. Postoje drugi putevi, Frodo… druge staze kojima možemo poći.“
Frodo: „Znam šta možeš reći, i to može zvučati samo kao mudrost ali za upozorenje mog srca.“
U sledećem trenutku je Boromir pokušao da ukrade prsten Frodu.
Boromir
Na početku priče Gandalf, koji predstavlja Učitelja, je rekao Frodu da on poseduje opasan prsten moći, iskovan od strane Saurona u zoru vremena kada je svet bio mlad, i da ga mora uništiti u plamenu Mordora u kome je bio prvobitno stvoren. Drugim rečima, Frodov poduhvat je da vrati prsten svom izvoru, da ga uništi spaljujući ga i sjedinjujući ga u njegovom prvobitnom plamenu.
Dakle, bio sam nestrpljiv i nagovestio vam šta predstavlja prsten. A šta simboliše taj prvobitni plamen?
„Jedan Prsten da svima gospodari, jedan za svima seže,
Jedan prsten da sve okupi i u tami ih sveže“ (savršen opis uma)
Baba objašnjava da dok je svrha uobičajenih inkarnacija pre ulaska na duhovnu stazu da duša dostigne ravnotežu uma i srca, dotle putovanje kroz unutrašnje ravni postojanja, šest suptilnih i mentalnih nivoa, ima za svrhu potpuno poništenje ograničenog i konačnog uma i njemu pripadajućeg ega. To poništenje lažnog ograničenog ego-uma se zove manonash.
Ako prsten simboliše Frodov um, Frodov cilj je zapravo da uništi sopstveni um vraćajući ga (kroz unutrašnju stazu) ka svom izvoru – Bogu. Prsten je njegov um. Da bi ga uništio mora se ponovo vrati stepenicama svoje sopstvene evolucije nazad ka mestu originalne vatre – koja predstavlja originalno stanje neizdiferencirane suštine, Duh Boga ili Bog u Onostranom Stanju. Plamen je Duh Božije suštine iz koje je prsten uma bio stvoren, znači iskovan, i koji sada mora biti svesno uništen od strane njegovog nosioca kao potpuno svenog ljudskog bića. Ja to zovem duhovno samoubistvo, morate sebe potpuno poništiti, baciti se u vakuum, ništavilo Nirvane, isprazniti posudu uma da bi je ponovo ispunio Bog – najteži zadatak u Kreaciji. Baba je voleo da kaže: „Život i smrt nisu ozbiljni, ali Bog jeste ozbiljan.“ Svi milioni života su beznačajni dok ne stignete do poslednjeg. Jednom se rađate, kada vam se um iskuje pri odvajanju kapi od Okeana i jednom umirete, kada se poništava um povratkom potpuno svesne kapi u Okean. Putovanje dugo nekoliko milijardi godina. Kada je Baba sretao prve zapadne učenike pri prvim posetama zapadu tridesetih godina prošlog veka, ljudi su pri prvom susretu sa Njim plakali satima, nisu mogli da se zaustave. Kap je prepoznala Okean iz osvita Vremena. On bi ih na kraju samo nežno i samilosno, uz osmeh, dodirnuo rukom, i plač bi prestao.
Um je izvor velike moći, ali je takođe prevrtljiv i zavodljiv. Bez obtira na to um podsvesno teži povratku svom izvoru i sopstvenoj anihilaciji – simbolisanoj u želji prstena da se vrati svom Gospodaru Sauronu.
Ko je Sauron – Veliko Oko?
Sauron, Vatreno Oko
Ovo je najkomplikovanije poređenje za objašnjenje i biće bez sumnje najteže ga razumeti, ali će kasnije postati jasnije. Sauron predstavlja Boga u određenom Stanju na početku Kreacije, tj Kreatora, Održavaoca i Uništitelja (Brama, Višnu , Šiva), koji je stanje III u Bog govori i Išvar u Babinoj knjizi Beskrajna Inteligencija (Imate grubi prevod na Babinom srpskom sajtu). Bog u ovom stanju ne doživljava Njegovu sopstvenu Kreaciju koju On Kreira, sve dok kao duša ne preuzme prvu konačnu formu u evoluciji (kamen) i zatim razvije punu svesnost kao čovek. To znači da Bog kao Kreator, u nameri da vidi Svoju sopstvenu Kreaciju, mora da uđe u Svoju sopstvenu Kreaciju kao duša. Bog kao Kreator, Tvorac, je tako u svakoj pojedinačnoj duši svakoga od nas, doživljavajući Svoju soptvenu Tvorevinu. Sauron je Bog u tom određenom aspektu. I vrlo šokantno, to znači da je Sauron u stvari sam Frodo. Drugim rečima, Sauron je Frodovo Sopstvo, kao Bog, Stvarajući, Održavajući i Razarajući Iluziju. Svaka individua, Baba kaže, Stvara svoju sopstvenu Iluziju (svoj Univerzum) kada se svako jutro budi iz sna, održava je dok je budna, i uništava je dok odlazi na spavanje, u dubok san. Tako svako od nas predstavlja Bramu, Višnua i Maheša (Šivu) svaki dan. Sauron ne vidi Froda dok ovaj ne stavi prsten na ruku – što znači da Frodo doživljava iskustva viših nivoa svojim unutrašnjim okom. Kada Frodo stavi prsten ne znači toliko da Frodo vidi Saurona, već Frodo vidi svoje sopstveno Sopstvo (Boga), projektovano kao razdvojeno kroz iluziju uma. Tako da kada se njihove oči sretnu znači da Bog vidi Sebe kroz Froda. Kada prsten biva uništen, znači kada se um uništi, ta posebna ali iluzorna odvojenost između Froda kao duše i Froda kao Boga biva uništena zajedno sa umom koji održava taj lažni osećaj odvojenosti. Zbog toga, kada Frodo uništava prsten, Sauron biva uništen – što znači da veo iluzije koji uzrokuje da izgledaju razdvojeni biva uništen.
Šta predstavlja Golum?
Golum, drevni hobit koji se bori sa svojim identitetom, podeljena ličnost
Golum, kao drevni izopačeni hobit, bi mogao da bude i jogi koji putuje nivoima bez Učitelja i biva izgubljen i zaglavljen na nivoima, slično Mastima, Bogoopijenima. Golum zapravo nije zao i izaziva sažaljenje kod većine čitalaca/gledalaca.
Golum zapravo predstavlja ograničeni i konačni ego, koji je vezan za um kao svoj dragoceni posed („moj prekrasni“).
Golum je Frodovo lažno ego sopstvo. Lažni ego, Baba nam govori, smatra sebe za bilo šta osim za ono što jeste zaista. Ono se poistovećuje sa svim što je spolja. Ego se identifikuje ponekad sa telom, govoreći „ja sam ovo odvojeno telo“, i ponekad sa umom, govoreći „ja sam ove misli; ovo su moje misli“.
Golum predstavlja Frodov sopstveni ego, a njegovo vezivanje za prsten predstavlja prijanjanje ega za um kao da je njegov sopstveni ili kao za sebe.
Primetite da je Golum zbunjen o svom sopstvenom identitetu. Impresije su te koje ga muče iz njegove sopstvene prošlosti toliko da se Golum čak više ne seća sopstvenog imena, koje je nekada davno bilo Smigol.
Golum: „I mi smo zapomagali, moj Prekrasni. Mi smo plakali što smo bili tako usamljeni. I zaboravili smo ukus hleba, zvuk drveća, nežnost vetra… Mi smo čak zaboravli naše sopstveno ime.“
Slično tome, ego ljudskog bića poseduje istinski identitet kao Boga – ali to ne zna i traži identitet uz pomoć uma. Ovo zaboravljanje svog sopstvenog originalnog identiteta je slično silaznom putovanju duše kroz evoluciju dalje i dalje (koja se pojavljuje kao u snu, jer duša zapravo nikada nigde ne putuje) od svog originalnog stanja Boga. Za vreme tog spuštanja kroz evoluciju, rastući ego daje duši sve veći i veći osećaj odvojenosti od svih stvari, dalje i dalje od svog nesvesnog jedinstvenog originalnog stanja Boga, sve dok ne pronađe sebe potpuno odvojenog od svih stvari kao čoveka, iako potpuno svesnog – svesnog konačno kao rezultat spuštanja kroz evoluciju – ali u neznanju ko je On zaista i ko je uvek bio.
Verujem da ste kao i ja zapanjeni podudarnostima suštine duhovne Staze i Tolkinove priče. Golum je tako Frodov sopstveni ego, vezujući svoj identitet za um, tj prsten, tako da on sledi gde god ga prsten vodi, plašeći se njefovog uništenja i tako i samog sebe, pokušavajući da unapredi sebe i sledi Froda (Golum sve više gleda na Froda kao na svog Učitelja, što znači da na Froda sve manje i manje ego ima uticaja). Tako da Frodo (napredna duša) i Golum (njegov ego) putuju zajedno unutrašnjom Stazom, podjednako vezani jedan za drugog.
Golum kuje zaveru da prigrabi prsten od „učitelja“
Golum često pokušava da prevari Froda i prekine njegovu potragu, čak i kada se pretvara da pomaže ili pokušava s vremena na vreme s ponosom da pomogne Frodu, ali uvek tajno obnavlja želju da poseduje prsten kao svoj, da ugrabi um za sebe kao njegovu sopstvenu dragocenost, da sačuva svoj jedini identitet. Baba govori kako je ego obmanjujuć i lukav. Frodu je potrebna pomoć njegovog ega, ali njegov ego je prevrtljiv i prilepljen za prsten i za sebe. Oni su svi vezani zajedno, Frodo, njegov um i ego – Frodo (duša) i prsten (um) i Golum (ego).
Gandalf kaže Frodu: „I sada je Prsten doveo Goluma ovde… on se neće nikada osloboditi svoje potrebe za njim. On mrzi i voli Prsten, i mrzi i voli sebe“.
I Frodo kaže Faramiru kasnije: „Ovo stvorenje je vezano za mene. I ja za njega.“
Uostalom, pomislite koliko je miliona života i milijardi godina bilo potrebno da svako od nas kroz evoluciju od kamena, biljaka do životinja izgradi ego, um i svest. Tako ljubomorno čuvamo ono što smo sa mukom izgradili: naša teško stečena svest je neraskidivo vezana za um i ego, kao „naš prekrasni“, potpuno razvijena svest za kojom čeznu sve životinje i evolutivne forme ispod njih. Sve planete kao kameno carstvo, ceo biljni svet i svet životinje sa zavišću posmatraju čoveka kao vrhunca evolucije i teže da postanu mi. A mi tek počinjemo put nazad, ka Bogu, jer koliko je velika razlika u svesti između kamena i čoveka, toliko je ogroman bezdan u Bogo-svesnosti čoveka i Boga. Volim da kažem, mi smo duhovno kamenje, ali kad to potpuno shvatimo već smo prešli deo puta. Ceo put evolucije i involucije, posmatran u celini i pojedinačno je titanski poduhvat.
Dakle Golum (Frodov vlastiti ego) mora biti uništen zajedno s prstenom (Frodov um), jer porobljavajuća moć impresija koje zovemo um mora biti spaljena i progutana, Baba nam govori, uz ograničeni lažni ego vezan za njega, koji je zaista aspekt uma samog. Ako Frodo može ostvariti taj podvig uništenja i ostati svestan, cilj je postignut. Sada navodim faze nakon prosvetljenja opisane u Bog govori. Ako on telesno umre u trenutku dok uništava prsten, on će biti običan Mukta (oslobođena duša). Ako kao prosvetljen bude telesno živeo kratko vreme on će biti Mađzub. Ako ostane u fizičkom telu i povrati svest grubog sveta, on će postati Đivanmukta (Savršeni). A ako svesno bude upravljao svojim moćima četvrtog nivoa i preuzme vodeću ulugu u spiritualnoj hijerarhiji Univerzuma postaće Sadguru (Savršeni Učitelj). Frodo, na kraju, preživljava i vraća svest o svetu, što znači da postaje Savršeni.
To se izražava kada Frodo kaže Semu nakon uništenja prstena, dok mu se sećanja polako vraćaju: „Ja mogu videti Šajr …Brandivajn Reku, Bag End, Gandalfov vatromet … svetla na Proslavi … „
Kada Frodo izražava zgražavanje zbog Goluma (koji predstavlja njegov lažni ego) u rudnicima Morije u prvom filmu, Gandalf objašnjava Frodu da Goluma ne treba osuđivati previše oštro, jer Golum (ovde znači ego) ima sopstvenu svrhu u potrazi, koja će biti poznata naknadno.
Gandalf: „Moje srce mi govori da Golum ima neku ulogu, dobru ili lošu pre nego što se ovo završi“
Što je svrha ega u poduhvatu uništenja uma (prsten)?
Baba kaže da se ovo ispoljavanje poslednjih tragova uma na kraju unutrašnjeg duhovnog puta involucije naziva „predaja.“ Sad, da bi se predaja dogodila, mora postojati neko da se preda. A taj neko je nužno ego. Ego sam ima podsticaj želje. Golum tako mora ostati živ upravo do poslednjeg trenutka potrage, jer je on taj koji se predaje – iako aktom božanske intervencije. Ako bi Frodo uništio svoj ego pre kraja, on bi sam sebe onemogućio psihički, ili upao u komu, i ne bi bio u mogućnosti da dovrši putovanje. Mora postojati neki trag lažnog sebstva i želje na kraju, jer oni jedino mogu dati motivaciju za završni čin prepuštanja.
Gandalf Beli
Ko je Gandalf?
On je Savršeni Učitelj, iako je možda Svetac ili Savršeni na početku priče, kada ga još uvek zovu Gandalf Sivi. On nije uvek tu da vodi Froda direktno, ali on kaže Frodu ono što on mora da učini i on odžava svoj nazaar (pogled) na njega iz daljina – da vidi da li je Frodo završio svoj zadatak, a takođe ga voli i brine o njemu. On je, dakle, učitelj Froda i Frodo je Gandalfov učenik.
Na jednom mestu u knjizi/filmu se pominje da je Gandalf jedan od petorice drevnih čarobnjaka. Baba je prvi objasnio da na našoj planeti uvek postoji pet Savršenih Učitelja u fizičkom telu, koji su poglavari spiritualne hijerarhije (objašnjenoj u Bog govori, moj članak o tome i ostale članke o Babi možete pronaći na http://www.meherbabasrbija.com/?cat=31) koji ne samo da upravljaju svim što se dešava na našoj planeti, nego i u celom svemiru i na svim suptilnim i mentalnim nematerijalnim sferama.
Ko je Sem?
Sem je Frodov učenik. On kasnije postaje davalac duhovne snage Frodu na kraju priče, i sam bivajući nosilac prstena za neko vreme, a takođe sledbenik Froda (prema dodatku), nakon što Frodo pređe do Sivih Luka mnogo godina kasnije, kada Semova supruga Rouzi umre.
Sem bi mogao da predstavlja jedan od bitnih duhovnih aspekata samog Froda, naličje Goluma koji predstavlja ego. Sem i Golum su obojica saputnici Froda do samog Kraja (anihilacije uma) i međusobno se glože, nikada ne želeći da povrede samog Froda. Sem prenosi Froda kroz pustoš Mordora koja predstavlja simbolički šesti nivo, što znači da bi Sem mogao da predstavlja predanost i božansku Ljubav (bakti), dar Boga tragaocu na Stazi.
Sem takođe predstavlja najdublju intuiciju. Baba nam je objasnio da je intuicija akumulacija mudrosti nakupljena iz životnih i duhovnih eksperimenata koje smo svi nakupili kroz mnoge živote. Takođe, intuicija i inspiracija, nadahnuće, su glas Boga koji u nama odjekuje iznutra. To je glas mudrosti i inspiracije velikih umetnika i svetaca. Direktno Znanje, Gnoza, bez posredovanja intelekta ili logike, koji su samo barijera ka Bogu. Intuicija jednostavno „zna“ šta je najbolje u svakom momentu, deluje spontano. Kada je slušamo vodi nas – vodi nas i kada je ne slušamo. To je unutrašnji glas Boga. Sem je unutrašnji glas Froda koji ga vodi, savest. Sem jedini nema iskušenje da zadrži prsten pošto ga je neko vreme nosio. Ni Bilbo, čak ni Gandalf ne mogu svojom voljom da ga ostave ili nose, svi ga izbegavaju kao najveće iskušenje, uključujući gospodaricu suptilnih vilinskih carstava Galadrijelu.
Takođe, Sem je poneo na Potragu konopac, bitan duhovni simbol. Izgubljenu dušu na Stazi u mnogim duhovnim legendama Bog spašava konopcem. Sem bi tako mogao da bude daaman, držanje za Božije skute ili neprestana misao usmerena na Boga spasioca, koji je uvek u svakom trenutku i gde god krenemo sa nama i uz nas, pazeći nas i čuvajući od povređivanja i smrti, kao brižni Otac za nesvesno dete. Sem je u svakom slučaju pozitivni duhovni atribut Froda, za razliku od Goluma koji predstavlja prevrtljivi ego.
Sem je jednostavno srce aspiranata koje mi često ne slušamo, okrećući se egu i njegovim materijalnim, čulnim željama. Koliko puta je u priči Frodo radije poslušao Goluma a ne Sema? To je sukob srca i ega, misli, želje i intuicije… Frodo sam kaže da ne bi uspeo bez Sema.
Dakle, sada da pogledamo sve aktere naše priče i sliku u celini.
Frodo = Duhovni aspirant koji postaje hodočasnik na putu, uzdižući se kroz nivoe
Gandalf = Frodov učitelj
Sem = Frodov učenik, njegov suputnik (Gandalf kaže Samu da prati Froda)
Sauron (Veliko Oko) = Ishwar u Frodu, Stvoritelj Iluzije, koristeći moć Maye
Oganj Planine Prokletstva = Duh iz kojeg je um izvorno nastao kada je Frodova evolucija počela
Gollum = Frodov ego
Prsten = Frodov um koji veže njegovu dušu. Kroz um zarobljen impresijama „. . . beskrajno slobodna duša nalazi sebe beskrajno sputanom“ (Bog govori, str. 7). To znači da je čovek sputan i stvorio je sebe robom Maye impresijama sopstvenog uma. To je smisao u kojem prsten, koji ovde predstavlja um, „u tami veže“ one koji ga se drže.
Na početku priče Frodo je potpuno evoluirao (kroz evoluciju) i sada kada je takođe sazreo (kroz mnoge reinkarnacije stekavši ravnotežu glave i srca) njegova duša čezne za duhovnom Stazom. On ima ravnotežu uma i srca, ljubavi, i ima duboku intuiciju koja dolazi samo s ljubavlju i srcem i manje ometa um.
Frodo se tako mora osloboditi od prstena moći – konačni obmanjujući um koji porobljava dušu zajedno s konačnim ograničenim egom (koji je sam aspekt uma). I to je suština onoga što je duhovni put, uništenje lažnog-ograničenog-ego-uma, i realizacija Istinskog neograničenog i slobodnog Pravog Jastva.
Dakle, koje faze duhovne Staze koje je opisao Meher Baba možemo izdvojiti od slika iz knjige i filmske verzije Gospodara prstenova?
Potraga (predstavlja za nas unutarnji duhovni put) počinje kada Gandalf (Frodov Učitelj) govori Frodu ono što on mora da učini, da se oslobodi strašnog prstena moći. Stih „izlazak kroz vrata“, refren iz Bilbove pesme, koju Frodo peva napuštajući Šajr, predstavlja prvi korak na duhovnoj stazi – ulazak na prvi suptilni nivo.
Na kraju prve knjige Frodo čini još dublju posvećenost svojoj potrazi. Frodo, slomljen daleko od ostalih iz Družine prstena, stoji uplašen na obali reke koju mora sam preći (još ne znajući da će mu se Sem pridružiti). On pokušava da probudi hrabrost u sebi da napravi sam ovaj skok. Kao što je rekao Galadrijeli pred njenim vodenim Ogedalom, u kojoj mu je pokazala šta je na kocki ako ne uspe na svom putu, „Znam šta moram učiniti. Ja jednostavno ne znam mogu li to da učinim.“ U filmu Frodo se na obali reke priseća trenutka u rudnicima Morije kada je prvi put izrazio svoje strahove i sumnje Gandalfu („Voleo bih da prsten nikad nije došao do mene“), i upamtio je ohrabrujuće reči Gandalfa: „Dakle, učini da svi koji žive vide buduća vremena.“ Na kraju Frodo stiče hrabrost i otiskuje se u čamcu ka istočnoj obali, ide sam, nesiguran u svoj put. Taj trenutak podseća na sledeće reči iz Bog govori po Meher Babi:
„Kad se [taj latentni duh] pojavi na površini (duše) prikazuje se kao nepobediva odlučnost da pokrene celokupno biće ka postizanju pobede nad nižim sopstvom, i da odbaci sve što je suvišno i ometajuće za ovu veliku i strašnu borbu.“ (Bog Govori, str. 194)
Frodo prelazi reku
Baba kaže da oni koji krenu duhovnom stazom imaju određena unutrašnja iskustva. Kada je Frodo doživeo svoje prvo iskustvo unutrašnjih ravni Staze?
Možete lako uočiti jedno od tih suptilnih iskustava razasutih u prvom filmu, kada je Frodo početnik na Stazi. To se događa svaki od tri puta kada stavlja na ruku prsten moći – nenamerno prvi put, neoprezno drugi put, i opasno, ali mudro treći put.
„Slučajno“ stavljanje prstena u „Poniju koji se propinje“
Prvo iskustvo suptilnih nivoa događa se kada prsten slučajno sklizne na Frodov prst u kafani „Poniju koji se propinje“. Frodo odmah ima viziju Staze pred njim preko Mordora i ima svoj prvi uvid u svoje odredište u obliku vatrenog Oka Saurona – Stvoritelja prstena – suštinski viziju Boga.
Još življe iskustvo događa se na planini Vedrtop, gde Frodo stavlja prsten od straha nakon što je proboden mačem Utvare Prstena, strašnog Veštičjeg Kralja, vođe devetorice Utvara Prstena.
Treći i poslednji incident kada Frodo stavlja prsten se događa u šumi pred kraj prvog filma i knjige kada Frodo stavlja prsten da bi izbegao Boromira i pobegao, i opet doživljava Veliko Oko i pada u nesvest.
Frodo nakon toga nikada više ne stavlja prsten, sve do vrhunca u Planini Prokletstva.
No, najvažnije iskustvo na Stazi koje Frodo ima nije izazvano stavljanjem prstena. To je u Povratku Kralja, kada on sebe doživljava kao „golog u mraku“, a suočen je sa „Vatrenim Točkom“ (Bog) kojeg on sada vidi svojim budnim očima (svojim unutrašnjim mentalnim očima) dok bled prelazi spaljenu pustoš Mordora (šesti nivo). Objasnićemo to iskustvo malo kasnije.
Ako želimo, možemo posmatrati prve tri vizije u prvom filmu i knjizi kao Frodovo prelaženje kroz prva tri nivoa involucije, koji je Baba naziva suptilnim nivoima, koji su ravni energije.
- nivo i tunel Šelobe
Meher Baba opisuje opasnu tačku na Stazi, koju on naziva četvrti nivo, gde aspirant mora odoleti iskušenju da koristi velike okultne moći koje, ako se koriste za loše ciljeve, mogu dovesti do njegove anihilacije i regresiranje svesti, uzrokujući kompletno ponavljanje Celog puta evolucije, reinkarnacije i involucije do tog trenutka. Baba zove tu tačku na putu „Tamna noć duše“, koju su doživljavali mnogi sveci i mistici svih tradicija.
Frodo ulazi u tunel pauka Šelobe
Ako neko može prevladati iskušenja 4. nivoa, tada prolazi na 5. nivo – mentalni plan – gde je napokon trajno izvan opasnosti za regresiranje svesti.
Baba kaže da ako neko koga iskušava sopstveni ego zloupotrebi velike moći četvrtog nivoa, on pada na nivo svesti kamena od koje je počeo ceo put evolucije svesti, i počinje put iznova. Baba ne misli da se neko pretvara u kamen, nego da svest aspiranta regresira na originalno izvorno polazište u evoluciji sa prostom svešću kamena, i mora početi evoluciju svesti ponovo. Drugim rečima to je gubitak svih stečenih nivoa svesti koja je stekao do tog trenutka. Duša tada mora početi evoluciju iz početka. Biljke su mnogo svesnije od kamena ili metala, a životinje mnogo svesnije od biljaka, sa čovekom koji je kruna evolucije svesti. Ali Baba kaže da je zloupotreba tih moći i takva regresija izuzetno retka, jer više naprednih duša bdi nad mislima tih putnika Stazom ili im oduzima njihove moći ako je neophodno kako bi ih zaštitili od takve strašne sudbine. (Nauk: pazite šta mislite, neko sa petog ili sedmog nivoa vam u svakom trenutku skenira misli.)
Imajte na umu da ubod žaoke pauka Šelobe uzrokuje da Frodo postane „krut kao riblja kost“, kako jedan Ork objašnjava drugom kada dođu po Frodovo ukučeno telo, slično kao neživi kamen. Takođe primetite da je tunel Šelobe od kamena i sadrži ništa drugo nego kosti onih manje srećnih na Stazi. Primetite takođe kako Golum (ego) pokušava naterati Froda u tunel, što očigledno predstavlja iskušenja ega za dušu na 4. nivou. Dakle Golum (ego) iskušava Froda prema svojoj propasti.
Šelobin tunel označava ilustraciju efekata neuspeha u prolazu kroz opasnosti ovog nivoa, čak i gubitak prstena (koji od Froda privremeno ide Semu) se može posmatrati kao gubitak svesti za koji Baba kaže da se može dogoditi u ovoj prelomnoj tački Puta.
Ali, prsten se nije stvarno izgubio. Sam ga spašava na vreme, ubivši Šelobu i „pozajmljujući“ prsten moći, sve dok ne savlada orke i sigurno ga vrati svome gospodaru Frodu.
Jednom pošto Sem spašava Froda iz kule Kirit Ungola, nakon scene u mračnom tunelu Šelobe, nakon nekoliko scena u priči koja sledi, Frodo i Sam počinju da imaju neverovatnu sličnost s određenim kasnijim tačkama na Stazi koje je opisao Meher Baba u Bog Govori.
Napuštajući toranj preobučeni u orke, Frodo i Sam se nalaze pred nepreglednom pustoši Mordora kao ogromne doline. Iza ove naizgled neprelazne doline oni vide Planinu Prokletstva i Veliko Oko.
Frodo i Sem suočeni s velikom dolinom Mordora
Ova fotografija je neverovatno slična grafikonu VIIIa u Bog govori, koja prikazuje aspiranta 6. nivoa kako doživljava Boga kao odvojenog od sebe, preko duboke i ogromne doline. Vidi dole desno na grafikonu.
(Grafikon VIIIa u Bog govori, str. 191)
„Vrlo napredan hodočasnik na šestom nivou je još uvek u domenu dualnosti. Iako licem u lice s Bogom, „vidilac“ i „viđeni“ ostaju odvojeni dubokom, nepreglednom dolinom. . .“ (Bog govori, str. 73)
Dolina predstavlja naizgled beskonačnu odvojenost između aspiranta i Boga na 6. nivou. Tako možemo porediti scenu dolaska na panoramu ka dolini Mordora, s Velikom Okom ispred Froda i Sema, sa dolaskom Froda na 6. ravan.
Frodo je umoran od samog pogleda na udaljenost, ali Sam ga ljubazno ohrabruje, „Moramo stići tamo, g. Frodo. Hajde za početak da se spustimo niz brdo.“ I tako su počeli strašni prelaz koji vodi do vrhunca filma u Planini Prokletstva.
Tek nakon konačnog uništenja uma i skidanja vela mentalnih impresija svest može delovati u punoj slobodi od svih karmičkih lanaca. To znači prelaz preko dubokog ponora koji razdvaja šesti šesti od sedmog nivoa. (Bog govori, str. 53)
U Bog govori Meher Baba kaže da kad aspirant dosegne 6. nivo on može doslovno videti Boga licem u lice. On vidi Boga svojim unutarnjim okom. Nema posredovanje uma. To rečima simboliše Frodo kada kaže Semu u Mordoru, ne noseći prsten:
„Ja ga mogu videti mojim budnim očima“
Frodo (Slab šapat)
Ne, Sam. Ne mogu da se setim ukusa hrane;
ni zvuka vode, ni dodira trave…
Ja sam go u mraku.
(Sa većom panikom u glasu)
Nema vela između mene i vatrenog točka.
Vidim ga mojim budnim očima!
Dakle, vidimo da Frodo prolazi kroz iskustvo 6. ravni tako što on prolazi kroz ponor Mordora. Uporedite navedene reči Froda sa ovima iz Bog govori:
„Ova ljudska duša na šestom nivou, koja je gotovo prazna od impresija i jedino svesna uma, suočava se sada sa Bogom licem u lice i vidi Boga u svemu, ali ne vidi sebe u Bogu zato što, budući da je još svesna uma, smatra da je ona Um. Ova ljudska duša koja poseduje svest o mentalnom doživljava sebe kao um i ima svest o sebi kao Umu i još uvek doživljava sebe kao nešto različito od Boga.“ (Bog govori, str. 54 srpskog izdanja)
„Ona sve vreme „vidi“ Boga, ali ne može da prepozna sebe u Bogu kao Boga. Zbog toga ona ne može da pomiri svoj osećaj viđenja Boga sa sopstvenom istovetnošću sa Bogom; i zato ona čezne, intuitivno oseća i žudi za sjedinjenjem sa Bogom koga „vidi“ licem u lice.“ (Bog govori, str. 51 srpskog izdanja)
Sam onda kaže: „Onda hajde da ga se osloboditimo – jednom i zauvek! Hajde, g. Frodo. Ne mogu ga nositi za vas … ali mogu nositi vas! Hajde! „
„Onda hajde da ga se osloboditimo – jednom i zauvek!“
A onda Sem stavlja Froda na leđa i nosi ga prema planini.
Na kraju smo došli do ulaska u Planinu Prokletstva.
Nešto je jako važno primetiti na početku ove scene. Kao Sam i Frodo stižu do vrha Planine Prokletstva, Sem primećuje vrata uklesana u padinu planine. Postoje čak i ruševine drevnih kaldrmisanih stepenica koje vode prilazu vratima.
Frodo ulazi kroz vrata napravljena za Saurona u zoru vremena kad je Sauron izašao iz Planine s prstenom – što znači zoru Frodove evolucije svesti, kada se Frodova kap duše odvojila od Okeana Boga.
U knjizi smo saznali da su ovo bila vrata isklesana za Saurona kada je izašao kroz njih nakon izlivanja prstena u zoru vremena.
Frodo tako ulazi kroz ista vrata da uništi prsten (um) u vatrama Planine Prokletstva kroz koja je Sauron izašao kada ga je stvorio u toj istoj vatri.
„On se vraća na vrata iz kojih je prvobitno izašao, iako je na svom putu [sanjanom putovanju kroz iluziju] išao od vrata do vrata.“ (Bog govori, str. 160)
To je razlog zašto verujem da su Sauron i Frodo ista osoba. On je išao istim stopama svesno do samih vrata (Tačka Stvaranja ili OM Tačka) iz kojih je ušao u iluziju kada je započeo svoju evoluciju svijesti.
Ovo je konačni smisao kruga i povratka u knjizi, „tamo i natrag.“ On ima najdublji smisao cele knjige. Frodo se vratio svesno do njegovog pravog Sopstva.
Frodo naravno ne uspeva da uništiti prsten, i samo činom Božanske intervencije njegov ego (Golum) pada s prstenom (umom) u plamenu lavu Planine, simbolizirajući predavanje i manonash (uništenje lažno ograničenog uma sa svojim lažno ograničenim egom-sopstvom).
Bacanje prstena i njegovo rastvaranje natrag u plamen iz kog je nastao, zajedno sa Golumom-egom, Planina eksplodira. Istog trenutka Sauron takođe biva uništen i nestaje zauvek – što znači da je iluzija odvojenosti od Boga uništena za Froda. Bog i Frodo su sada Jedan.
Pad kule Baradura i uništenje Saurona
U filmu Frodo gotovo pada u vatru i rastapa se uz Goluma i prsten, ali zgrabi ivicu litice. Sem ga moli da izdrži i zgrabi njegovu ruku, što znači da u trenutku prosvetljenja Frodo ne odbacuje svoje fizičko telo, što znači da neće biti samo mukta (oslobođena duša) koja je umrla u trenutku oslobođenja. Dok se drži na ivici, Frodo zadržava svoje telo i time postaje Đivanmukta, Bogo-realizovana živa osoba.
Tada Frodo kaže Semu, „Nestao je. Gotovo je.“ Njegovo vraćanje normalne grube svesti izraženo je u rečima koje govori Semu dok pada na stenu dok delovi planine lete oko njih, „Ja mogu da vidim Šajr … reku Brendvajn, Bag End, Gandalfov vatromet… svetla na drvetu proslave… „
I prelepe konačne reči ove scene su, „Drago mi je da sam s tobom, Sem, ovde na kraju svih stvari.“ Frodo je sada Bogo-realizovan.
„Drago mi je da sam s tobom, Sem“
Povratkom u Šajr, Frodo živi za neko vreme kao učitelj, zajedno sa svojim učenikom i saputnikom Semom, koji sada takođe može biti Bogo-ostvaren – oni izgledaju kao jednaki ili skori jednakima.
U dirljivoj sceni Frodo se žali Semu kad su sami zajedno da njegova rana na brdu Vedrtop nikad zaista nije zarasla.
Ova nezacieljena rana učitelja preostala sa Staze ka Bogu me podseća na Gazal koji je sam Meher Baba napisao:
„Još uvek vidam ranu razdvajanja u meni – ostavila me je slomljenim.“
(Meher Baba, iz njegovog Gazala, „Lice Voljeno“)
Konačna scena koja se odnosi na Stazu je kada je Frodo odlazi s Bilbom i Gandalfom u vilenjačkom brodu ka Zapadu prema Neumirućim Zemljama. Vilenjaci ovim potvrđuju da su nekada bili deo zajedničke realnosti sa nama ljudima, ali da su je napustili ka suptilnim sferama u vremenima kada je stvoren rascep materijalnog i suptilnog sveta.
Napuštajući Srednju Zemlju
Ova scena označava ono što Baba naziva četvrti put. Ovde Učitelji Frodo, Bilbo i Gandalf prelazeći zajedno u Vidnyan ili Stanje VIII iz Bog govori, fana-fillah – što je život večni (besmrtan) i odmorište Učitelja, tamo gde je iskustvo Boga zajedno s Beskrajnom Moći, Znanjem i Blaženstvom, ali bez iskustva Iluzije. Sedmi nivo beskraja sa zadržavanjem lične individualnosti.
Jedrenje na Zapad ka Neumirućim Zemljama
„Tri Prstena za prste Kraljeve vilin vrste pod nebesima što sjaju,
Sedam za vladare Patuljaka u dvoru njihovom kamnom,
Devet za smrtne Ljude koje smrt čeka na kraju,
Jedan za Mračnog Gospodara na njegovom prestolu tamnom
U zemlji Mordor gde senke traju.
Jedan Prsten da svima gospodari, jedan za svima seže,
Jedan prsten da sve okupi i u tami ih sveže
U zemlji Mordor gde senke traju.“
Ovde je prisutna simbolika svetih brojeva, 3, 7, 9. Tri je sveta po Babi, materijalni, suptilni, svet energije i mentalni, svet uma, emocija, želja. Sedam je nivoa, čakri…
Um je izvor sveg zla na ovom svetu i želja koja nas iskušavaju, umnožavajući neprekidno impresije i karmu, pojedinačnu i kolektivnu. Jedini izlaz je da nam se smuči, dosadi sva ta igra pohlepe, požude, gomilanja materijalnih dobara, afera, sujete i taštine slave… i da se okrenemo unutrašnjem putovanju.
Um, prsten je takođe izvor okultnih moći koje ljudska priroda tako pohlepno želi. U materijalnom svetu je ta moć bledi odraz božanskih moći jogija i ispoljava se kao politička i ekonomska moć vladanjem nad tuđim životima, zaboravljajući da je princip kosmosa kojim ćemo se u buduće sve više rukovoditi na ovoj planeti: više služi nižem. Ne kao do sada da više vlada nižem. Snažni služe slabima, ne obrnuto.
Ali ono što je ovde najbitnije je sudbina nas ljudi, tako razapetih između Đavola i Boga, materije i Nebesa. Zašto su u Gospodaru prstenova ljudi opisani kao najpodložniji iskušenjima Prstena, Uma, da jednostavno ne mogu da mu odole. Ta dvojna, prevrtljiva priroda čoveka je krst koji svako od nas nosi i koja je tako dobro prikazana u „Braći Karamazovima“ Dostojevskog, i Velikom Inkvizitoru. „Čovek je suviše široke prirode, kaže Dostojevski, trebalo bi ga malo suziti.“ U sebi nosimo i najveće razvratnike, ubice, grešnike, kao i svece, Ljubavnike Boga. Mnogi grešnici su postali sveci, istorija duhovnosti ih je prepuna: Savle i sv. Pavle, Milarepa, Savršeni Učitelj je bio ubica uz pomoć okultnih moći u istom životu kada je postao Savršen. Klatno energije se samo okrene na drugu stranu. Zato Bog ne voli one koji su u sredini, ravnodušni, mlitavi, bez energije. U svakom grešniku se krije svetac.
Baba, koji inače nikada nije priznavao hrišćansku dvojnost Univerzuma već jedinstvo svega što postoji, je ipak ostavio ove reči: „Požuda je đavo, Ljubav je Bog“. „Ne možete služiti i đavola i Boga, to je kao da pokušavate da hodate jednom nogom koja vas vuče napred, a druga nazad.“
Osnovni problem ljudske prirode je vezanost za čula i materiju, koja vuče korena iz evolucije i biljnih i životinjskih inkarnacija. Zato Baba kaže: „Šta je Duhovnost? To je ne rađenje onoga što ste od davnina radili. Vi uvek razmišljate o sebičnim motivima jedenja, očuvanja svoga života i revnosnom staranju o svim svojim potrebama. Svih ovih života ste stvorili naviku da se starate o sebi, ako i najmanja stvar nije u skladu sa vašim navikama, uznemirite se. Sad, da biste raščinili sve ova sebična sputavanja, morate da činite ono što niste činili, ili da ne činite ono što ste činili. Ono što ste uvek činili je da ste mislili o sebi, stoga sada ne smete misliti o sebi, već mislite o drugima. To je ono što se naziva ljubav. Ali potreban je karakter, sabranost, istrajnost. To stanje uma gde vas ništa ne uzbuđuje, ništa vas ne uznemirava; samo tada možete pomoći drugima, samo tada možete druge učiniti sretnima. To je značenje LJUBAVI. Kada mislite, ali NE O SEBI VEĆ O DRUGIMA.“
Neki čak nazivaju Gospodara prstenova zapadnom verzijom Bagavad Gite i Mahabharate, epovima o Bogo-realizaciji, koje je Avatar Meher Baba u ovom Dolasku (Adventu) podario zapadu. Ovaj ep je u svakom slučaju dar čovečanstvu kroz duboku Tolkinovu inspiraciju i imaginaciju, nadahnutu, to smo svi sada sigurni, od strane Boga, možda i kao priprema za veliki kosmički događaj koji nas čeka u narednih par decenija, prekid Babinog Ćutanja i puštanje Božije reči Om, kao uključivanje kosmičke električne centrale i plima energije koja bi trebala da pomogne svakome od nas da ukloni svoja unutrašnja ograničenja koja nas vežu.
Vladimir Madić
Beograd, april 2013.
