DUHOVNA POZADINA FILMA „AVATAR“

Povodom ponovnog prikazivanja filma i svega što nam se dešava, prirodnih i ekoloških katastrofa, ratova, bitka za očuvanje naše predivne zelene i plave planete postaje sve izraženija. Poruka ovog velikog filma je više nego aktuelna: mi koji smo starosedeoci na ovoj planeti, kada je ona bila još mlada i cela prekrivena šumom, tada kada smo bili u kolektivnoj vezi sa Majkom Prirodom, Geom – smo u ratu sa pridošlicama, osvajačima, onima koji su se nedavno sa raznih strana svemira inkarnirali ovde i tehnologijom uništavaju naš duhovni dom, iz pohlepe i nerazumevanja. Pobednik se zna, ali ne i žrtve. Neka žrtava bude što manje, da mlade duše postanu mudrije….

Film „Avatar“ je već proglašen za prekretnicu u istoriji filma, jer sa skoro potpuno iskorišćenim potencijalima 3D tehnologije u dočaravanju izmišljenog sveta, predstavlja bitan korak napred u vizuelizaciji novih svetova.

Živimo u vizuelnom vremenu, koje je nasledilo dočaravanje i opis postojećeg sveta i izmišljenih svetova pomoću reči u kolektivnoj svesti čovečanstva. Fotografija, film, televizija, internet, učestvuju danas u doživljaju i opisu sveta mnogo više no reči, mada ni knjige ne gube tu trku, ali su slike uticale mnogo više na stvaranju celovite, holističke predstave stvarnosti, u kojoj podjednaku ulogu umaju Reč, Slika, Muzika, pa čak i Miris i Dodir. Krećemo se ka stvaranju Totalne Umetnosti, Virtualne stvarnosti koja će pomoći da nove dimenzije mnogo potpunije iskusimo. O ovoj temi se može napisati cela knjiga, ali pošto pišem za internet blog, biću koncizan.

Ono što mnogi ne primećuju, pa čak ni sam reditelj i tvorac filma „Avatar“ Džejms Kamerun, koji očigledno nije svestan kakve kolektivne arhetipove je probudio, je duhovna dimenzija filma. Ovde ću ukratko objasniti kontekst mog razmišljanja, koji uglavnom potiče od Avatara našeg doba Meher Babe.

Čovečanstvo se danas nalazi na velikoj prekretnici svoje istorije, duhovne i materijalne.

Došli smo do vrhunca u materijalnom i naučnom razvoju (fizika je razbila materiju do duhovnih pra-čestica), do zida iza koga naslućujemo da nas čekaju novi svetovi. Postalo nam je tesno na našoj planeti i odatle toliko SF knjiga, filmova, TV serija o putovanjima svemirom, vanzemaljcima, pa i polu-ezoteričnih tema u popularnoj kulturi. U muzici, vizuelnim umetnostima i svemu što stvara današnje čovečanstvo, može se osetiti ta čežnja za drugim svetovima, čak krik („Bilo gde van ovog sveta“, kako bi rekao Bodler), mada to shvataju i osećaju oni više duhovno probuđeni (manjina), dok većina ostaje materijalno uspavana. Oni mudriji među nama znaju da put preko tog zida ne vodi svemirskim brodovima u materijalni svemir, istraživanje galaksija i planeta, nego uronjavanjem u svoju duhovnu unutrašnjost, individualno ili kolektivno nesvesno, samospoznaju, što je u ranijim vremenima bilo rezervisano za malobrojne pojedince.

Danas osećamo da smo na pragu kolektivne promene svesti, što je i Meher Baba, Bogo-čovek (Hrist, Mesija) našeg vremena dotakao, samo u kratkim naznakama.

Postoji 7 nematerijalnih nivoa van ovog našeg fizičkog svemira, koji se prožimaju sa njim, svemira u kome plutaju milijarde galaksija. Svaki od narednih nivoa je sve ređi u gustini materije i desetak puta veći od prethodnog, kako se ide od materijanog nivoa ka Apsolutu, Sedmom nivou. Detaljno objašnjenje i opis ćete naći u Meher Babinim knjigama, pre svega u „Bog govori“. Između našeg, meterijalnog (nultog) nivoa i prvog suptilnog se nalazi prelazni, astralni svet, svet naših snova, koji nastanjuju duhovi prirode (vilinski svet, bića iz bajki), dok suptilne nivoe (energetski od prvog do četvrtog) nastanjuju anđeli, a mentalne (peti i šesti) Arhanđeli. Ta kosmologija, uz manje varijacije, je poznata u raznim duhovnim i mitološkim tradicijama, ali je konačnu potvrdu u detaljno objašnjenje našla u delima Meher Babe.

Meher Baba u biografiji „Lord Meher“ kaže da postoje „vrata“ (barijera) između svakog nivoa i da je zadatak Avatara pri svakom Dolasku (Silasku) da „probuši“ rupu u vratima prvog nivoa, kako bi čovečanstvo moglo i kolektivno da zakorači svešću na taj nivo. To je prelaz koji je Meher Baba opisao kao dar čovečanstvu, prelaz od razuma ka intuiciji, ka telepatskoj komunikaciji između ljudi, ali i pravoj komunikaciji ljudi i životinja. Da li će se to „razbijanje vrata“, otvaranje prolaza među dimenzijama, dogoditi postepeno ili naglo, nasilno, atomskim ratom ili prirodnim katastrofama (poput filma „2012“) možemo samo da naslutimo. Među nama će se tada šetati vilenjaci i anđeli, a život će postati pesma i igra, puna radosti i ekstaze, Novo Doba za odabrane koji su tome težili i o tome maštali i u „Starom Dobu“, svi umetnici, vizionari, duhovnjaci, mistici. Meni su se vizije i naslućivanja takvog doba pojavljivale od rane mladosti, ali ceo pokret Novog Doba sa svim njegovim podpravcima, milioni ljudi koji učestvuju u obnavljanju drevnih znanja i duhovnih tradicija, teže tome.

Takva vizija je opisana i u knjizi „Sudnji dan“ Pola Otoa Hesea, kanalisanoj pedesetih godina prošlog veka, i koju upravo ID ESOTHERIA priprema za izdavanje, uz poređenje tih vizija sa Novih Zavetom i Meher Babom. Tu se, uz korišćenje teozofskih pojmova preuzetih iz hindu tradicije (manas) govori da će posle velikih klimatskih promena na planeti nestati spoljašnja sunčeva svetlost i da će svi predmeti i bića isijavati unutrašnju svetlost, upravo kao na suptilnim nivoima. Da li ovo počinje da vam liči na fluorescentni čudesni svet koji zrači unutrašnjim, prelepim pastelnim, nezemaljskim bojama u filmu „Avatar“?

Trudio sam se da ovaj uvod ka priči o filmu bude što kraći, ali tema je previše obimna, značajna i prepuna veza i asocijacija. Dakle, film „Avatar“, kao i svako veliko umetničko delo, je proizvod nesvesnog svoga autora, koji često ne naslućuje šta je stvorio, kao i ovde Kamerun, koji već ima iskustva u stvaranju vizije novih svetova u svojim ranijim filmovima („Terminator“, „Alien“ (demonsko biće iz kolektivne podsvesti), „Bezdan“ (čudesni vanzemaljski svet na dnu okeana)…

Zašto „Avatar“ fascinira milione ljudi širom planete? Prvi razlog je što je tehnologija efekata na filmu prvi put uspela da dočara čaroliju upravo sveta koji podseća na suptilne svetove, svojom raskoši nezemaljskih oblika, boja, svetlosti. Sveto drvo Navi naroda na planeti Pandori svetli iznutra, povezujući ih sa njihovim precima. Sam Kamerun je delimično svestan duhovnih konotacija filma, koje je namerno ugradio u film, pa je rekao da nas „film uči da smo svi povezani“, kao u nekoj hologramskoj matrici ili jedinstvenom Polju, polju Akaše, o kome se toliko danas toliko govori kao vezi duhovnosti i nauke. U filmu se govori o neuronskoj mreži koju drveće na celoj planeti Pandora tvori kao nekoj vrsti kolektivne svesti i podsvesti. Sve je povezano, poput neurona u ljudskom mozgu. Navi kolektivnu podsvest zovu Ejva (što podseća na Evu, pramajku čovečanstva).

Nije slučajno što je glavni junak u našem svetu u kolicima, nepokretan, kao da ne može da se više kreće u materiji, jer je tu iscrpeo sve mogućnosti, a kada mu svest pređe u telo bića sa planete Pandore (Avatara), koje sa svim prelepim bojama asocira na suptilno telo, kao da se preporodi i doživi slobodu, kakva se doživljava samo na višim nivoima, gde nema stega materije kojima smo svi zarobljeni kao lancima. Meher Baba je rekao da cemo u budućim vremenima moći i da levitiramo. Let na Pandori je ponovno osvajanje davno izgubljene slobode ljudskog bića. Pandora liči na svet snova, a u snovima smo svi bar jednom leteli. Takođe, u hrišćanskim tradicijama se pominje da se pri duhovnom prebražaju čoveku vraća telo od svetlosti, „predivne odore“ kojima je nekada, pre Pada, bilo zaogrnuto naše Biće.

Takođe je Kamerun rekao da očigledno moramo da otputujemo puno svetlosnih godina u svemir (misleći na planetu Pandoru) da bismo shvatili da to isto imamo ovde, na našoj planeti – sveopštu povezanost. Uostalom, internet je priprema za kolektivno umrežavanje čovečanstva u jedinstvenu kolektivnu svest.

Reditelj je svesno ugradio i šamanske i druge ezoterične elemente u film, očigledno osećajući kuda teži, svesno ili nesvesno, čovečanstvo danas. Odlika je umetnika da prepoznaju i uobliče duh vremena u kome žive. Naravno da je danas sve u službi ogromnih profita, ali to ne umanjuje duhovni značaj filma. Zato i upravo mislim da je ovaj film poput prvih koraka koje pravi novorođeno dete – čovečanstvo upravo pravi prve korake u prodoru na suptilne novoe. Jednoga dana kada budemo mnogo dublje i potpunije zakoračili u više dimenzije, možda upravo film „Avatar“ bude upamćen kao prvi nevešti koraci deteta u novi svet. Možda ćemo uskoro moći, poput virtuelne stvarnosti koja će nam se telepatski emitovati direktno u mozgu, potpuno da, u nekoj novoj generaciji filma, uronimo u život i misterije suptilnih nivoa. Ja sam to nazvao Totalnom umetnošću, jer će čovečanstvo prvi put moći da se kolektivno osvedoči o onome što je do sada bilo rezervisano samo za retke pojedince na duhovnoj Stazi – čuda i moći viših nivoa, čudesni nematerijalni pejzaži, muzika sfera, čarobna bića, ali i prepreke na duhovnom Putu koje upravo proizvode opčaranost ovakvim fascinirajućim iskustvima. Meher Baba opisuje da putnik na Stazi, posvećenik koji svesno putuje kroz nivoe bez pomoći duhovnog Učitelja, ostaje zaglavljen na nivoima upravo potpunom opčaranošću mirisima i zvucima, i samo ga Učitelj može iščupati iz te opčaranosti, koja može trajati kroz mnoge inkarnacije. Novom vrstom filma, holografske, virtualne tehnologije 3D, 4D ili 5D možda će ljudski rod moći da bez tih opasnosti oseti bar deo te divote viših nivoa, od koje potiče sva inspiracija svekolike umetnosti, nadahnuće pesnika, ekstaza svetaca i Prometejeva vatra naučnika. Danas je i celokupna umetnost došla do zida, iscrpela (poput nauke) ispitivanje materijalnog sveta i jedini put napred vodi kroz istraživanje nematerijalnih svetova, koji su do sada ležali pokopani duboko u našoj podsvesti. Umetnost, nauka i duhovnost će postati jedno, a Meher Baba nam je upravo to nagovestio kroz informaciju da će sledeći Avatar za 700 godina biti naučnik u Japanu.

Tu je i ekološki momenat filma „Avatar“, gde je celokupna planeta Pandora poput davno izgubljenog bajkovitog raja koji pamtimo iz drevnih doba na našoj planeti, kada su leteli zmajevi a ljudi bili u skladu sa prirodom, ne uništavajući je radi sebične pohlepe. Današnja sve jača kolektivna svest da smo uništili našu planetu, svetu Majku Zemlju, koja je jedinstveni organizam sa svim bićima na Njoj, i da spas leži isključivo u povratku prirodi i povezanosti sa svime oko nas, našim korenima.

Reakcije ljudi na film širom planete su bile slične: pored oduševljenja, bilo je i onih koji su posle gledanja filma pali u depresiju, čak razmišljajući da se ubiju (nije zabeležen još ni jedan takav slučaj), jer smo uništili sopstvenu planetu, a želju za samoubistvom su objašnjavali željo da se rode na svetu sličnom Pandori. To je upravo ta težnja ljudskog bića za davno izgubljenim rajem, nevinošću i svim onim plemenitim osobinama u nama, koje je pre nekoliko godina probudila i trilogija filmova „Gospodar Prstenova“ (tu knjigu su Meher Babi dva puta pročitali šezdesetih godina, a On je rekao da je to parabola duhovne Staze, misleći verovatno na mukotrpni, pun isusovskih muka, Frodov put u Mordor).

Takođe, to što je film nazvan upravo „Avatar“, iako većina, pa ni sam autor ne znaju pravo značenje te hindu reči, meni lično je potvrda da je sam Avatar Meher Baba umešao prste u ovaj film i da je taj film jedan od prvih koraka za ispunjenje avatarskog plana na Zemlji. Između ostalog i time što će na ovaj način reč Avatar ostati u kolektivnoj svesti naše rase da odzvanja sve jače, terajući ljude da tragaju za njenim pravim značenjem i suštinom. To će možda biti avatarska veza da se veći broj ljudi na planeti upozna sa delovanjem Avatara našeg doba.

Čovečanstvo je na prelomnoj tački, staza pred njim se račva na dva dela. Podeliće se na one koji uništavaju planetu i druge oko sebe, seju mržnju, pohlepu i sve ono što krajnje vodi pustoši oko nas i u nama,  i na one koji Ljubavlju teže ka idealima Novog Čovečanstva, koje je Meher Baba opisao u svojim „Besedama“. Takvi su, upravo zbog svega gore opisanog, oduševljeni filmom „Avatar“.

Ta bitka Dobra i Zla se upravo odvija pred našim očima. Nadu uliva sve više onih, koji poput mnogih koji su pohrlili da pomognu Haitiju, osećaju saosećanje i samilost prema bližnjima, koji šire razumevanje i Ljubav među ljudima, brinući se za svako, najmanje biće na ovoj svetoj planeti.

Februar 2010.                                                                          Vladimir Madić