VIZIONAR I MITOTVORAC VILJEM BLEJK

Pesnik neverovatne nevinosti i čednosti, mističkog i epsko-mitološkog nadahnuća, naslednik Dantea, Miltona, Svedenborga, poput njega pričajući sa anđelima, vizionar koji je video svetove nepojmljive čulima, stvorio svoju mapu kosmosa izukrštanu bleskom i ognjenim silama nebeskim i univerzumima koji su se rodili kroz neverovatnu Imaginaciju. Na temelju hrišćanskih učenja i mitova ispleo je vizionarsku metafiziku ogromne sveobuhvatnosti i pesničkog zanosa Iracionalnog.

Predstavljao je arhetip Stvaraoca, jezičkim i simboličkim obiljem silovito se boreći za ideale kreativnosti i duhovne slobode. Nebo i Pakao u svakom od nas, užasi postojanja, licemerje dogmi i vlasti, zavodljiva slava čulnosti, svetost svakog oblika života su elementi njegove poetike, koja je uticala na veliki broj pesnika i umetnika XIX i XX veka i koji odjekuju u današnjoj borbi za kreativnu i duhovnu slobodu svakog čoveka.

Uronjen u onostrane svetove, jedan u lancu vizionara koji su videli dalje od sveta materije. Spoj detinje nevinosti i čednosti, toliko dirljive da suze ne možete da izbegnete, i uvida u tamnu stranu dualnog Univerzuma, blata materije u kome se nalaze ljudska bića, kao nosioci božanske iskre u sebi. Stvarao je mitske svetove u epovima i, kao i mnogi pre njega, bio neshvaćen i nepriznat za života.

Poznato je da je Blejk već u četvrtoj godini života video kako Bog pruža glavu kroz njegov prozor. U osmoj, trčeći poljem, ugledao je stablo na koje sleće jato anđela, zbog čega je otac hteo da ga istuče, misleći da laže, ali ga je majka spasla. Video je “sahranu jedna vile”, ugledao “proroka Jezekilja”… Ta vizionarska moć duha, koju je Blejk zadržao čitav svoj život, izdvaja ga iz celokupne engleske, ali i evropske književnosti. Premda se po mnogim svojim stvaralačkim odlikama oblikovao duhom 18. veka, Blejk podjednako pripada i književnosti romantizma na koji je, ne samo stoga što je nadživeo i Šelija i Kitsa i Bajrona, snažno uticao, već i svojim panteizmom, koji će podeliti s Viljemom Vordsvortom, i svojim buntovnim titanizmom, što će ga, kao zajedničku temeljnu crtu, u svojim delima iskazivati gotovo svi evropski romantičari.

Iako ga svrstavaju u mističkog naslednika Svedenborga, kome se divio i koji je na Blejka jako uticao, ili ga smatraju za preteču romantičarske potrage za beskrajnim, njegovo kolosalno delo po originalnosti i mitskoj sveobuhvatnosti stoji kao gromada i svetionik za sve tragaoce za duhovnom spoznajom, fantazmagoričnom vizijom, religioznom inspiracijom u književnosti, tako retkom u svojoj autentičnosti. Blejkova mapa vasione prepuna je i izukrštana suptilnim putokazima i silama viših sfera, bljeskom i ognjem zvezda i beskrajem galaktičkih dubina.

Blejkovo celokupno stvaralaštvo je u slavu ljudskoj Imaginaciji, pojmu bitnom u njegovoj poetici i nastalo je na temelju hrišćanskih mitova i tradicije, koju je on preobrazio kroz neverovatnu sveobuhvatnost i sistematičnost svoje vizije mitskih Sila i Bića. U naporu da stvori svoj osobeni metafizički Sistem, shvatio je ono što je danas osnova svake duhovnosti: da su Nebo i Pakao i svi svetovi i univerzumi unutar nas, večite sile kojima težimo i koje upravljaju našim kratkim životima, ali kojima u duhovnom preobražaju svako teži. Napadao je materijalizam, racionalizam i licemerni moral svoga doba, klerikalizam, ali u njegovo doba to je bio samo jedan od razloga što je smatran osobenjakom i verskim zanesenjakom. Anticipirao je Ničea, Frojda i Junga.

Prihvatio je Svedenborgov prevrat u tumačenju hrišćanstva: Isus je bio jedini Bog sa drugim članovima Trojstva kao aspektima, a ne posebnim ličnostima. Blejkovo “Venčanje Neba i Pakla” se može smatrati delimično parodijom na Svedenborgovo glavno delo “Nebo i Pakao”, ali i dinamičnom i duhovitom najavom današnjeg pokreta Novog Doba, koje ukida sve dualnosti u cilju jedinstva života.

Blejkove “Pesme nevinosti” su dirljivi ideal duhovne čednosti, jednostavnosti, empatije i saosećanja i svih duhovnih vrlina koje se danas ističu kao suštinske i osnovne. “Pesme iskustva” su njihova suprotnost kao realnost surovosti i užasa postojanja, licemerja dogmi i vlasti, iskušenja čulnosti i dualnog sveta.

Arhetipske i kolektivne dubine koje je dotakao čine Blejkovo delo danas tako vitalnim, ali i inspiraciju za današnji prodor od razuma ka intuiciji unutar nas. Niko pre Blejka nije uspeo da kroz iracionalno dosegne toliku širinu jezičkog i simboličkog obilja, a kroz ideal kreativne i duhovne slobode ljudskog bića: unutrašnje Oslobođenje kroz Kreaciju i Imaginaciju. Bog se tako otkriva u Čoveku i nastaje Bogo-Čovek, utelovljenje Boga u čoveku. Blejk u distihu naslovljenim “Bogu” kaže. “Kad si stvorio Krug da u njega uđemo, uđi i sam u njega, da vidiš kako je to.”

Naravno da je Blejk i sam bio inspiracija i to baš u dvadesetom veku, što pokazuje koliko je, kao i svi veliki vizionari, bio ispred svog vremena: od T. S. Eliota, Hakslija i Časlava Miloša, Jejtsa i Ginzberga do rok pesnika Morisona. Njegovo tumačenje Biblije kao dela imaginacije, nova tumačenja Dantea i Miltona, njegovih preteča u mitskom tumačenju stvarnosti, dali su mu neverovatnu vitalnost u očima današnjih čitalaca. “On ponavlja istinu Imaginacije, svetost svakog oblika života, mudrost unutar ludosti i opasnosti ograničenja.” (Foster Damon).

Kroz Imaginaciju i viziju do svake vrste duhovne Prosvetljenosti i Ideala, kao da je bio bar delom zapadni pandan svojih istočnih preteča, Rumija i Hafiza, u težnji da se obuhvati u par reči beskraj svih Univerzuma:

Videti svet u zrncu peska

I nebo u divljem cvatu

Držati beskraj na dlanu

I večnost u jednom satu”

Sve svoje knjige, osim prve, Blejk je sam ilustrovao i objavio u sopstvenom izdanju u vrlo malom broju primeraka. Pesme nevinosti (Songs of Innocence) pojavile su se 1789. Sledi zatim niz tzv. proročkih knjiga: Knjiga o Teli (Book of Thel, 1789.), Venčanje Neba i Pakla (Marriage of Heaven and Hell, 1790.), Francuska revolucija (French Revolution, 1791.), Amerika (1793.), Vizije kćeri Albionovih (Visions of Daughters of Albion, 1793.).

Godine 1794. izlaze Pesme iskustva (Songs of Experience) u kojima se, kao u ogledalu, ređaju i odražavaju pesme i teme zastupljene u Pesmama nevinosti. Sledi ponovo novi niz proročkih pesničkih knjiga i spevova: Knjiga o Urizenu (The Book of Urizen, 1794.), Evropa (1794.), Pesma o Losu (The Song of Los, 1795.), Knjiga o Ahaniji (The Book of Ahania, 1795.), Knjiga o Losu (The Book of Los,1795.), Vala, odnosno kasnije Četiri Zoa (Vala; Four Zoas, 1797-1804.), zatim spev Milton (1804-1808.), Jerusalim (1804.-1820.). Večno Jevanđelje (The Everlasting Gospel), koje je Blejk počeo da piše 1810, ostalo je nedovršeno.

Blejk je živeo od rada na grafici i tek u dvadesetom veku je njegova grafika prepoznata i prihvaćena kao značajan događaj u evropskom slikarstvu s početka devetnaestog veka i danas se visoko ceni. Kroz grafiku je razvio svoju urođenu slikarsku darovitost i imaginativnost koja, osim mističnih poriva, stoji u podlozi njegovih pesničkih vizija, koje su gotovo sve njegovom rukom dobile i svoj vizualni prikaz.

Blejk je oženio Ketrin, lepu nepismenu devojku, s urođenim darom za crtanje. Uprkos njenim privremenim prigovorima da je „gospodin Blejk vrlo retko u društvu s njom, zato što je neprestano u Raju“, bio je to vrlo skladan brak srodnih duša koje su u poslu jedna drugu pomagale (Blejk ju je naučio da čita, piše i gravira), a u svojim vizionarskim zanosima često su znali i da sablažnjavaju svoju konzervativnu sredinu. Napustio je ovaj svet zapisujući svoje vizije, govoreći: “To nije moje! To nije moje!”

Na jednom mestu je napisao: “Onaj iz koga ne zrači svetlost nikad neće postati zvezda”, dok je na drugom rekao: “U svojim Nedrima nosiš svoje Nebo i Zemlju, i sve što posmatraš, i mada izgleda Spolja, to je Unutra, u tvojoj Imaginaciji.”

Velikan svetske poezije i slikarstva, danas je već opšte prihvaćen kao jedan od svega nekoliko velikih vizionara u književnosti koji su najavili duhovno buđenje naše planete.

Teško mi je da opišem oduševljenje od kad sam prvi put pre puno godina otkrio i ostao zatečen predivnim, dirljivim „Pesmama nevinosti i iskustva“, pesnika večnosti i beskraja (poput svih meni omiljenih romantičara, Šelija, Getea, Novalisa), upravo njihovom dečijom nežnošću, čednošću i nevinošću i “Tigrom”, najpoznatijom njegovom pesmom.

Zamislite Boga Tvorca kako se u kosmosu igra dok vaja svoje remek delo, veličanstveno i zastrašujuće stvorenje, tigra, arhetip zveri i iskonske moći, tigra koji je fascinirao ljude svih vremena i podneblja, pesnike, umetnike, ljude ogromnog Srca, koji su u šarama njegovog glave i tela prepoznavali šare kosmosa. I kada izvaja Bog svoje delo, postavi ga na Zemlju da mu se divimo kroz eone. Da, ne deluje tigar kao plod duge evolucije, nastao od drugih stvorenja, nego je toliko poseban kao da ga je viša sila vajala i kalila u pećima i nebeskom Ognju. Zamislite Blejka u mračnom Londonu koji zamišlja tigra u prašumama Indije, koliko je bio fasciniran tom vizijom (a imao je poput Svedenborga puno vizija, koje je opisivao u svojim mitološkim poemama). (Kod Blejka Jagnje je simbol Isusa).

Kada dođe dugo očekivano Kraljevstvo Nebesko na Zemlji, okupiće se svi pesnici i umetnici koji su se usuđivali da sanjaju velike snove i sa svim Božijim stvorenjima Neba i Zemlje će leteti i plesati slobodno ples ekstaze i Ljubavi, saosećanja za Sve što postoji, Jagnje će leći pored Tigra, a Tvorac se smešiti svojoj deci i radovati se što su konačno svi dočekali svet kakav zaslužuju svi oni velikog srca iz svih vremena.

A danas, koliko nas u ovim poslednjim vremenima ima koji i dalje sanjamo te ideale?

TIGAR – Viljem Blejk

Tigre, tigre, ognju sjajni,

U šumama mračnih tajni;

Kakva te je večna sila

U sklad strašni zatvorila?

Da l’ s visina, iz duboka

Pale vatru tvoga oka?

Kakvim krilima vinut se smeo?

Kakvom to rukom vatru uzeo?

Kakva pleća? zanat pravi

Žile tvoga srca savi?

Kad život poče u srcu tvom,

Kakvom to rukom užasnom?

Kakvi lanci? i čekići,

Mozak tvoj iz kakve peći?

I nakovanj? zahvat koji

Smrtne strave u njem spoji?

Kad zvezde koplja baciše

i Nebesa suzama zališe:

Svom delu da l’ se smešio?

Je l’ On i Jagnje stvorio?

Tigre, tigre, ognju sjajni,

U šumama mračnih tajni:

Kakva se to večna sila

Na sklad strašni osmelila?